Ipsos: Evropljani svesni prednosti koje nudi EU, strahuju kojim putem ide

Gotovo polovina građana deset evropskih zemalja, među kojima i Srbije, strahuje da Evropska unija ide pogrešnim putem i da su pravila Unije tako formulisana da pogoduju bogatima i moćnima, pokazala je nova anketa agencije “Ipsos global”.

Da se stvari u EU kreću pogrešnim putem ocenilo je u proseku 48 odsto učesnika. Po tom pitanju najpesimističnije zemlje su Italija (57 odsto), Francuska (54 odsto) i Velika Britanija (52 odsto), dok su najmanje negativno mišljenje izrazili Poljaci (40 odsto) i Španci (41 odsto). Svega 28 odsto ispitanika reklo je da se Evropa kreće u pravom smeru, a jedna četvrtina, 25 odsto, nije znala da odgovori. Agencija “Ipsos global” istraživanje je sprovela od 22. marta do 5. aprila putem onlajn ankete među punoletnim građanima Belgije, Francuske, Italije, Mađarske, Nemačke, Poljske, Španije, Švedske, Velike Britanije i Srbije. Istraživanje je pokazalo da Srbija, iako među obuhvaćenim zemljama nije članica EU, sa 65 odsto prednjači u uverenju da pravila Unije idu naruku bogatima i moćnima. Slede Belgija i Italija sa po 50 odsto, a najmanje takvo mišljenje dele u Poljskoj i Švedskoj, sa po 38 odsto. U proseku 52 odsto građana evropske desetorke strahuju da lideri EU ne mare za običnog čoveka, a i u tom stavu prednjači Srbija sa 58 odsto. Slede Belgija (57 odsto), Francuska (56 odsto) i Italija (52 odsto), dok su na začelju po broju onih koji dele to mišljenje Mađarska i Nemačka sa po 48 odsto i Poljska sa 47 odsto. Na pitanje da li veruju da je njihova zemlja danas zahvaljujući evropskom projektu jača ili slabija nego što bi bila bez njega, u anketi je na nivou svih deset zemalja 12 odsto građana ocenilo da je mnogo jača, 29 odsto da je donekle jača, a 13 odsto da je slabija i 11 odsto da je mnogo slabija. Da nema razlike ocenilo je 21 odsto, dok 14 odsto nije znalo da odgovori. U to da je njihova zemlja zahvaljujući evropskom projektu postala mnogo snažnija ili snažnija najviše veruju Poljaci, ukupno 62 odsto, a slede Mađari, Šveđani i Španci. Na dnu tabele su Italija, Francuska i na samom kraju Srbija, u kojoj 24 odsto anketiranih misli da je zemlja postala puno, ili donekle jača, a 30 odsto da je postala puno, ili donekle slabija. Na pitanje o konkretnim pogodnostima koje je evropski projekat doneo u poslednjih 60 godina, gotovo tri četvrtine svih učesnika ankete, njih 73 odsto, istaklo je slobodu putovanja između evropskih država. Na drugom mestu građani su, sa 66 odsto, naveli unapređenje trgovine među državama, a na trećem, sa 60 odsto, širu ponudu robe i usluga. Slede, sa 59 odsto, miroljubivi odnosi među Evropljanima, i sa 49 odsto doprinos u oblasti demokratije, ljudskih prava i vladavine prava. Istraživanje je, međutim, pokazalo i da manje od polovine Evropljana, 41 odsto, misli da je EU doprinela porastu životnog standarda u njihovoj zemlji, a svega 23 odsto je izrazilo zadovoljstvo doprinosom evropskog projekta u oblasti migracija. U pogledu životnog standarda pokazalo se da je raspon od države do države veoma veliki, pa tako u pozitivan doprinos EU veruje 67 odsto Poljaka i 52 odsto Španaca, u poređenju sa 26 odsto Italijana i 22 odsto Francuza. Učesnici ankete u Srbiji takođe su na prvom mestu istakli prednosti koje je EU donela kada je reč o putovanju, a zatim u trgovini i ponudi roba i usluga. Uloga EU u uspostavljanju miroljubivih odnosa ocenjena je sa 52 odsto, a njen doprinos jačanju demokratije, ljudskih prava i vladavine prava 48 odsto. Ipak, svega jedna trećina građana misli da je EU zaslužna za porast životnog standarda u Srbiji, a svega 18 odsto je izrazilo pozitivno mišljenje o uticaju EU u oblasti migracije.