Šefovi diplomatija G7 pozvali Beograd i Prištinu da postignu sporazum

Ministri spoljnih poslova zemalja članica Grupe sedam najrazvijenijih zemalja (G7) pozvali su Beograd i Prištinu da se konstruktivno angažuju na normalizaciji odnosa putem sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma, kako bi mogli da napreduju na svom evropskom putu.

Ministri su u zajedničkom kominikeu na kraju samita održanog u Francuskoj naveli da bez efikasne i sveobuhvatne normalizacije odnosa Beograda i Prištine kroz dijalog uz posredovanje EU, ne može biti trajne stabilnosti u regionu. Zvaničnici su istakli svoju posvećenost bezbednosti, stabilnosti, prosperitetu i evropskoj perspektivi, kako su istakli, šest zapadnobalkanskih partnera. Naglasili su i značaj unapređenja neophodnih unutrašnjih reformi, naročito u pogledu vladavine prava, navedeno je u kominikeu na 25 stranica koji je objavljen na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Francuske. Sastanak ministara G7 održan u petak i subotu u francuskom regionu Bretanja. Inače, članice G7 su Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija, SAD i Kanada.

A Mihael Rot, državni sekretar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, rekao je za “Dojče vele” da i dalje ima utisak da je “popustio strateški interes EU i mnogih članica EU prema Zapadnom Balkanu”. „To je problematično i brine me jer mi u EU možemo da živimo sigurno i stabilno samo ako više uradimo za sigurnost, stabilnost i regionalno pomirenje na Zapadnom Balkanu“, kazao je Rot. On je napomenuo da ga „raduje što ima partnera u EU koji u ime svih prepoznaju strateški značaj“ ovog regiona, misleći na Bugarsku. Socijaldemokratski političar Rot smatra da je važno „podići vidljivost“ EU u regionu sa jasnom porukom: „Ne ostavljamo ljude na Zapadnom Balkanu na cedilu, posebno jer je proces transformacije na putu u EU tako težak za ljude. To vidimo pre svega kod mladih koji napuštaju domovine i dolaze i u Nemačku jer na Zapadnom Balkanu više ne vide perspektivu za sebe.“ Istovremeno, on je istakao da „ne sme biti političkih popusta“ na polju demokratije, pravne države, poštovanja manjina i borbe protiv korupcije. „EU nije u prvom redu zajedničko tržište niti ekonomski projekat nego zajednica vrednosti“, napomenuo je Rot. Nemačka će predsedavati EU u drugoj polovini sledeće godine, a Rot se nada velikom angažmanu na Zapadnom Balkanu. „Naravno da smo danas zarobljeni drugim temama. Jedan primer je Bregzit koji košta mnogo energije i vremena. Trenutno imamo pregovore o finansijskom okviru EU. Tim je važnije da Zapadni Balkan ne bude zanemaren kao tema“, zaključio je Rot.