“Amnesti internešenal”: Zakoni ućutkuju nevladine organizacije

Vlade širom sveta povećale su broj napada na nevladine organizacije kreirajući zakone koji bi nadzirali i njih i njihovo osoblje, kreirali zapetljane birokratske prepreke, a tu je i uvek prisutna pretnja zatvaranjem, napominje “Amnesti internešenal” (Amnesty International) u novom izveštaju.

Kako navodi Radio Slobodna Evropa, u izveštaju se otkriva zapanjujući broj država koje koriste tehnike zastrašivanja i represivne regulative kako bi sprečile NVO da rade svoj posao. Ističe se da postoji 50 država u kojima su ovakvi zakoni usvojeni ili su u proceduri. Takođe, navodi se da je samo u prethodne dve godine doneseno ili je u planu skoro 40 zakona koji ometaju pravo na udruživanje i koji su kreirani da ometaju rad organizacija civilnog društva. Ovi zakoni uključuju implementaciju neshvatljivog procesa registracije organizacija, nadziranje njihovog rada, ograničavanje izvora i, u mnogim slučajevima, njihovo gašenje ako se ne povinuju nerazumnim zahtevima koji im se nameću. Mnoge države, kao što su Rusija i Azerbejdžan, uvele su dodatne zahteve za registraciju i izveštaje NVO. U Rusiji, vlasti su označile NVO koje primaju novac iz inostranstva “stranim agentima”, što je sinonim za špijune, izdajice ili državne neprijatelje. Vlast tako široko primenjuje zakon da je čak i organizacija koja podržava ljude sa dijabetesom teško kažnjena, stavljena u registar “stranih agenata” i prisiljena da se zatvori u oktobru 2018. godine, navodi “Amnesti”. “Amnesti” dodaje da je, prema podacima Ministarstva pravde, do juna 2018. godine 76 nevladinih organizacija bilo u registru. Najmanje 158 grupa je označeno “stranim agentima” u nekom trenutku otkako je Zakon stupio na snagu, a 30 ih je bilo prisiljeno da se zatvore. Njih preko 40 je uklonjeno iz registra nakon što su prestali da primaju sredstva iz inostranstva, iako je to značilo da moraju da smanje svoje aktivnosti. Mnoge organizacije su bile predmet inspekcija, visokih kazni, pretnji i pravnih procesa i na kraju im je ostavljeno da se suoče sa teškim izborom – da nastave rad uz strano finansiranje i budu označeni kao “strani agenti” ili da se zatvore ili oslone samo na sredstva iz Rusije, uključujući grantove predsednika ili lokalnih vlasti čime rizikuju svoju nezavisnost. Nekoliko ruskih NVO trenutno nastoji da ospori Zakon o stranim agentima pred Evropskim sudom za ljudska prava. Argumenti koje su predali uključuju činjenicu da se stigmatizacija onih koji primaju strana sredstva meša sa njihovim pravima slobode izražavanja i udruživanja jer ima “značajan uticaj na sposobnost NVO i njihovih predstavnika da se uključe u javnu debatu i učestvuju u civilnom društvu”.

Kako se navodi, represivne mere ruske vlade prelile su se i u nekoliko drugih država. U Mađarskoj, veliki broj NVO prisiljen je da navede da su “finansirani iz inostranstva” jer vlada nastoji da diskredituje njihov rad i okrene javnost protiv njih. Organizacije koje ne private ova pravila suočavaju se sa visokim kaznama i na kraju, suspenzijom svojih aktivnosti. Organizacije koje podržavaju migrante i izbeglice namerno su ciljane, a njihovo osoblje je maltretirano nakon novog seta zakona usvojenih u junu prošle godine. U izveštaju “Amnestija” navodi se i primer Republike Srpske. “Vlast u Republici Srpskoj u junu prošle godine najavila je usvajanje Zakona o stranim donacijama koji bi povećao nadzor vlasti nad NVO koje primaju sredstva iz inostranstva i potencijalno ograničio njihove aktivnosti koje se smatraju politički kontroverznim”, precizirali su. Inače, taj zakon je predviđao upotrebu termina “strani agenti” za organizacije koje su primale strane donacije, ali, nije usvojen.