“Tajms”: Širenje NATO-a nije prepreka za novu balkansku krizu

Pristupanje Makedonije NATO-u označava kraj duge bitke, ali prekrajanje mapa u regionu, na način koji bi zadovoljio sve aktere, i dalje je gotovo nemoguć zadatak, ocenjuje britanski “Tajms”.

List piše da su na poslednjoj zajedničkoj fotografiji NATO saveznika, za razliku od ranijih, osmesi iskreni, a osećaj olakšanja opipljiv, jer je potpisivanje protokola o pristupanju Makedonije NATO-u označilo retku pobedu Zapada u regionu koji se ponovo našao na prvoj liniji sporenja velikih sila i u opasnosti da se raspline pod pritiskom. Opisujući bivšu Jugoslaviju kao slagalicu sastavljenu iz sedam delova (šest bivših republika plus Kosovo), “Tajms” piše da se, dve decenije od okončanja balkanskih ratova, EU i NATO udvaraju novorođenim državama ulažući milijarde dolara i obećavajući članstvo, u nadi da će time garantovati mir i rešenje granica. “Sa izvesnim ulaskom Makedonije u NATO i verovatnoćom da će ona uskoro početi i pristupne pregovore sa EU, severni i južni delovi slagalice Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Makedonija su uklopljeni, ali ostaju Srbija, Bosna i Kosovo kao srce regiona i kao mesta na kojem bi i dalje sve moglo poći naopako”, ocenjuje “Tajms”. List podseća da su tokom prošle godine predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, pregovarali iza zatvorenih vrata o sporazumu o razmeni teritorija, ili kako oni to zovu, “korekciji granice”, ali da “ipak, crtanje karte nije tako jednostavno”. “Tajms” navodi i da bi, ako bi dogovor bio postignut, Beograd priznao nezavisnost Kosova, otvarajući put Srbiji da se pridruži EU, pa je taj plan podržala visoka predstavnica EU Federika Mogerini. List, međutim, ocenjuje da “kosovski plan udahnjuje novi život secesionističkim ambicijama predsednika Republike Srpske Milorada Dodika”. “A, ako se počne s pričom o nerazdvojivosti, malo je verovatno da će se tu završiti: nerešeni sporovi ostaju oko svih granica u bivšoj Jugoslaviji” i “slagalica od sedam komada odjednom dobija potencijal da eksplodira na mnogo više”, dodaje se u analizi. Po oceni “Tajmsa”, “vatru dodatno potpiruju Turska, Kina, zemlje Zaliva i, što je najvažnije, Rusija, koje se nadmeću za uticaj na Balkanu, gde je strano mešanje dovelo do toga da 20. vek počne raspadom Otomanskog carstva i završi u krvavom grču etničkih nacionalizama”. “I dok se Kina i zemlje Zaliva u velikoj meri bave trgovinom i sticanjem imovine, predsednici Erdogan i Putin u misiji su osvajanja srca i političkog uticaja, pa su izgradili saveze s lokalnim nacionalističkim vođama čija su se retorika i ambicije malo promenili od 1990-ih”, navodi list.

“Tajms” podseća da je tokom prošlomesečne posete Srbiji, Putin rekao da nema rešenja Kosova bez Rusije i da se čini da se on pozicionira kao garant kosovskog procesa. “I premda je Kremlj dosad uvek bio protiv kosovske nezavisnosti, analitičari kažu da će biti spreman da promeni kurs ako su nagrada veći uticaj i glavobolja za Zapad”, dodaje se u tekstu. Kada je reč o Balkanu, razgovori o razmeni teritorija, moćnim stranim prijateljima i oklevanjima EU učvrstili su na vlasti generaciju lidera koji jedva da su se promenili od okončanja konflikta, ocenjuje “Tajms”.