Nove mere EU mogle bi da zakomplikuju projekat “Severni tok 2”
Francuska i Nemačka previzišle su razlike o novim evropskim pravilima koja bi mogla da zakomplikuju planove za novi gasovod od Rusije ka Nemačkoj.
Posle jučerašnjih pregovora u zadnji čas dve uticajne članice EU, ambasadori zemalja Unije na sastanku u Briselu dobili su promenjeni predlog koji neće ugroziti politički osetljiv projekat. Sporazum kojem se jedino Bugarska usprotivila, omogućava pregovore unutar EU o produženju pravila o isporukama gasa na nove projekte, kao što je rusko-nemački “Severni tok 2”. “To se dogodilo samo zato što su Nemačka i Francuska blisko sarađivale, takođe i s rumunskim predsedništvom (EU) i drugim članicama”, rekla je u Berlinu nemačka kancelarka Angela Merkel. Rusko-nemački gasovod gradi se ispod Baltičkog mora da gas direktno dolazi u Nemačku za dalju distribuciju širom Evrope, povećavajući kapacitet već postojećeg “Severnog toka”. Istočne evropske zemlje, poput Poljske i Ukrajine, oštro se protive projektu zato što se njime zaobilaze njihove teritorije. SAD, koje su takođe veliki izvoznik gasa, ocenjuju da je taj gasovod neka vrsta ruske kontrole nad Nemačkom i pretnja po evropsku energetsku bezbednost. Takođe, SAD sugerišu da bi kompanije uključene u projekat mogle biti podložne sankcijama Rusiji. “Amerikanci ne žele da se dogodi Severni tok 2”, rekao je savetnik francuskog predsednika Emanuela Makrona, uz uslov da ne bude imenovan. On je dodao da američki pritisak nije uticao na stav Francuske: “Mi kažemo da ako se dogodi Severni tok, mi želimo da se to dogodi u evropskom okviru”. Berlin je bio protiv novih pravila EU, ali je, pošto je Francuska zapretila da će iskoristiti svoj uticaj, pristao na kompromis da nemački regulatori nadziru projekte kao “Severni tok 2”, s tim da regulatori EU imaju poslednju reč. Nemačka i Francuska su dve najveće privrede evrozone i tradicionalno predvode evropske integracije, iako njihov odnos nije uvek jednostavan. Makronovi predlozi za dalekosežne reforme EU često su nailazile na mlaku reakciju Berlina, a nemački zvaničnici juče su nastojali da ublaže sugestije o francusko-nemačkom sukobu, tvrdeći da Pariz i Berlin imaju snažan odnos koji im je omogućio da prevaziđu razlike. “Mislim da je danas dobar dan i to se ne bi desilo bez nemačko-francuske saradnje”, rekla je Merkel. Odlukom je okončan dvogodišnji zastoj i pregovori do leta treba da reše većinom tehnička pitanja.
Kada novi propisi budu gotovi, stručnjaci kažu da će njime ruski “Gasprom” biti podvrgnut propisima EU i da neće moći da bude jedini operater gasovoda. To znači promenu tržišne cene gasa, umesto da je “Gasprom” sam određuje i takođe znači da će rukovođenje gasovodom biti skuplje, rekao je Gustav Gresel, saradnik u berlinskom institutu Evropski savet za spoljne odnose. “Gasprom će morati da vodi gasovod na znatno komercijalniji način i ostaće mnogo manje novca za odlivanje u privatne džepove režima ili druge delove ruske države”, rekao je on. Pokušaj sprovođenja novih propisa na sredini projekta “Severni tok 2” će, međutim, skoro izvesno naići na pravna osporavanja iz Rusije, rekla je Katja Jafimava, saradnica u britanskom Oksfordskom institutu za energetske studije. Pored toga, ako Evropska komisija bude videla direktivu kao preimućstvo Evrope da obezbedi dogovore s Rusijom i tranzit gasa kroz Ukrajinu, to bi moglo da ima negativne posledice i da Moskva teže pristane na takve dugoročne sporazume. “Mada Evropska komisija može verovati da će je promena staviti u snažniju poziciju prema Rusiji i ‘Gaspromu’, po mom mišljenju to je iluzija, a čak i ako promene prođu, to bi mogla biti pirova pobeda”, navela je ona u imejlu “Asošiejted presu”.
