Majić: Više kazne neće smanjiti kriminal

Nedvosmisleno je dokazano da pooštravanje kaznene politike ne utiče na smanjenje broja krivičnih dela, rekao je povodom najavljenog povećanja kaznenih mera, uključujući i uvođenje doživotnog zatvora, sudija Apelacionog suda u Beogradu i predsednik UO Centra za pravosudna istražvanja Miodrag Majić.

On je za “Danas” izjavio da je to kod nas dokazano u praksi, “pošto ovo nije prvi put da predstavnici izvršne vlasti posežu za ovim rešenjem”. “I kao što ni tada nije došlo do smanjenja stope kriminala, tako se to ni ovoga puta neće dogoditi. To da li se za delo koje čine maksimalno dobija 12 ili 15 godina neće biti od značaja za te ljude. Ono što dokazano preventivno deluje i smanjuje stopu kriminala to je efikasan pravosudni sistem. Dakle, ako neko zna da neće moći nekažnjeno da počini neko krivično delo i da će brzo da bude uhapšen i procesuiran, onda su mnogo manje šanse da će se odlučiti za izvršenje tog dela”, kazao je Majić i dodao da je od uspostavljanja efikasnog sistema vlastima mnogo lakše da “jednim potezom pera” pooštre kazne. Međutim, naglasio je, nisu predložene izmene visine kazni ono što zabrinjava u nastupu predsednika Aleksdandra Vučića na konferenciji za medije. Mnogo značajnijim, po Majićevim rečima, mogu da se pokažu predlozi o vremenskom oročenju sudskih postupaka i obavezi da se povratnicima izriču znatno više kazne. “To bi bile tektonske promene, kako u krivično-procesnom, tako i u krivično-materijalnom pravu. Sve te izmene bi zahtevale opsežnu analizu stručnjaka i dug vremenski period”, ističe Majić uz opasku da bi trebalo sačekati da se vidi kako će izgledati predlog ovih najavljenih izmena. On dodaje da je, kao i kod Ustavnih amandmana, i kod ovih izmena nepoznat autor, napominjući da je jedino Vrhovni kasacioni sud nadležan za analizu izrečenih krivičnih sankcija. Prema Majićevim rečima, aktuelna vlast nipošto nije originalna u svojoj nameri pošto je, kako je naveo, malo izvršnih vlasti koje nisu posezale za oštrijim kaznenim merama. “Setite se samo Snežane Malović (ministarka pravde u Vladi Mirka Cvetkovića) koja je isto to radila neposredno pred reformu pravosuđa. I tada su povećavane kazne za drogu i razbojništva, a danas imamo nikad više droge i razbojništava”, naglasio je Majić. Govoreći o mogućnosti uvođenja doživotne kazne zatvora, koju je takođe predsednik najavio, Majić je istakao da bi voleo da vidi analizu na osnovu koje je ta odluka donesena. “Kako može da se dođe do zaključka da kazna zatvora od 40 godina nije efikasna kada niko još nije ni izdržao tu kaznu do kraja. Uostalom, ne može ta kazna tek tako da se ubaci u pravni sistem. Prosto, vi ne možete da, primera radi, uvedete doživotnu kaznu zatvora za ubistvo deteta, a ne za, recimo, krivično delo genocida ili ratnog zločina”, istakao je Majić. Takođe, dodao je, ako doživotna kazna podrazumeva odsustvo mogućnosti pomilovanja, kako predlaže fondacija Igora Jurića, onda ćemo se momentalno po izmeni zakona suočiti sa posledicama iz Evrope. “Evropski sud za ljudska prava doživotnu kaznu bez mogućnosti pomilovanja vidi kao nehumanu kaznu i svakako da ćemo imati problema tim povodom”, rekao je Majić.