“Nužan snažan napor EU da povrati veru za proširivanje na Zapadni Balkan”

U Evropskoj uniji su tokom 2018. preovladala duboka razmimoilaženja oko izgleda za prijem novih članica sa Zapadnog Balkana i sad je nužan snažan napor da EU povrati veru u to i da nova Evropska komisija (EK) proširenje stavi u prioritete.

Kako u analizi navodi briselski Centar za evropska politička izučavanja (CEPS), to znači da će novi sastav EK, koji na dužnost stupa u novembru, da preuzme vodeću ulogu u politici proširenja i da izdejstvuje otvaranje pozamašnih strukturnih i kohezionih fondova Unije, a to su sredstva koja za sada zemlja-kandidat može da dobije tek kada uđe u članstvo EU. “Osetnom povećanju izgleda i uverenju kandidata za članstvo EU u regionu treba da doprinesu i dodatna sredstva u novom sedmogodišnjem budžetu Unije”, ističe briselski analitički centar u analizi. Dobar poznavalac Zapadnog Balkana Ervan Fuere podvlači da bi EK morala ponovo da ima posebnog komesara samo za politiku proširenja. Fuere je naveo i nužne “političke preporuke” – da se istinski sprovede EU Strategija proširivanja iz februara 2018. i u njoj navedene smernice konkretnije ostvaruju. Analitičar CEPS-a naglašava i da “EK i Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) moraju, zajedno s članicama EU, da učine mnogo efikasnije diplomatske napore za rešavanje bilateralnih sporova na području Zapadnog Balkana”. Bitno je, smatra Fuere, da EK u aprilu objavi godišnje izveštaje o evropskim reformama partnera u regionu, tako da lideri EU u junu potvrde predanost politici prijema novih članica, mada napominje da je potrebno i znatno delotvornije praćenje evropskih reformi na Zapadnom Balkanu. To znači da se tada prihvati početak pregovora s Albanijom i Makedonijom, a BiH odobri status kandidata za članstvo, pod pretpostavkom da će ta zemlja da ispuni uslove koje će pred nju postaviti samit EU u junu ove godine.

Prema oceni CEPS-a, koji svoje analize prosleđuje telima EU, znatno veća pažnja mora da se posveti i tome kako se u regionu upravlja prirodnim bogatstvima i rešavanju pitanja zaštite životne sredine. “Predstavnici civilnog društva na nacionalnom i lokalnom nivou u zemljama Zapadnog Balkana moraju biti sastavni deo procesa proširenja”, smatra Fuere. On zaključuje da nova EK treba da “kao cilj postavi zvanično otvaranje pregovora sa svim partnerima u regionu”. Analitičar CEPS-a ukazuje i na potrebu da EK i zemlje članice EU zemlje Zapadnog Balkana uključe u održavanje nezvaničnih zasedanja Saveta ministara Unije, što je i predloženo u EU Strategiji iz februara prošle godine.