Nema tog “francuza” koji bi tako ponižavao RTS kao što to čini Vučić
Novinarka Olja Bećković pita se “zašto bi se od francuskog protokola zahtevalo da više poštuje predsednika Srbije nego što on sam sebe uvažava kod kuće?”.
“Ako nam to nije ranije palo na pamet, možda bi ovaj ‘francuski’ slučaj mogao da bude dobar povod da razmislimo o mestima na kojima naš predsednik najviše voli da sedi u situacijama kada o tome lično odlučuje. Po pravilu, sedi u stolicama koje ga čekaju u opskurnim studijima privatnih televizija. Bira termine između najskandaloznijih, najnemoralnijih, najprostačkijih programa koji se emituju na nacionalnim frekvencijama koje im je posredno dodelio. Po sopstvenom izboru, u sopstvenoj zemlji gde može da bira, odabrao je da se obraća naciji sa najgorih mogućih sedišta – zašto? Nema tog ‘francuza’ koji bi s takvom lakoćom ponižavao Javni servis Srbije kako to čini predsednik svih pretplatnika RTS-a. Ni predsedniku Francuske ne bi palo na pamet da nam se obraća sa televizija čiji bi sadržaji od jutra do sutra mogli da budu označeni kao štetni za svakog ispod 112 godina i da se pod svetlima crvenih fenjera hvališe kako prezire naš Javni servis. I ‘francuz’ bi se setio da nema smisla da se tako ruga građanima čiji je to Javni servis, makar da nam je samo svratio u goste. Zamislite da smo napravili konkurs za francuske umetnike da nam naprave spomenik patrijarhu Pavlu i da ih se javilo 112 i da niko od njih nikada nije čuo ni za srpskog patrijarha ni za Srbe – kako bi taj spomenik izgledao. Da li će nas poniziti prvi ‘francuz’ koji na kapiji Knez Mihailove na prvi pogled prepozna trijumfalnu korupciju ili je Vesić već obavio taj posao. Zanimljivo da se ovih dana nije pojavio nijedan uvređeni i poniženi unuk nekog dede koji bi teško mogao da shvati za šta je živeo i poginuo kad bi video Palmu koji jaše kamilu u ritmu srpske himne ‘Bože pravde’. Ne čini mi se baš mnogo zrelo da se zapanjujemo kako nas tretira stranac, pre nego što analiziramo kako se sami predstavljamo.”
(Blic, 21. 11. 2018. godine)