Vučića niko nije pozvao da potpiše deklaraciju o informisanju i demokratiji

Na marginama Pariske mirovne konferencije 12 šefova vlada i država svojim potpisom dalo je podršku Međunarodnoj deklaraciji o informisanju i demokratiji, dokumentu za koji njegovi autori iz “Reportera bez granica” (RSF) tvrde da predstavlja najznačajniju inicijativu u odbrani slobode, pluralizma i pouzdanosti informisanja još od Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima koju su UN usvojile 1948. godine.

Kako piše “Danas”, među 12 državnika nije bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iako je prisustvovao mirovnoj konferenciji. To je, kako je “Danasu” rečeno u kabinetu predsednika, zbog toga što je protokol RSF tako predviđao. Dogovor RSF i kabineta francuskog predsednika Emanuela Makrona bio je da inicijalno šest zemalja potpiše deklaraciju, a naknadno dodato je još šest.  Prema navodima iz kabineta predsednika, RSF će naredne nedelje razmatrati kojom dinamikom će funkcionisati potpisivanje deklaracije, a Srbija će, kako se ističe, svakako aplicirati. Međutim, eventualni potpis predsednika Srbije, prema mišljenju Nedima Sejdinovića, predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine, suštinski ništa ne bi značio. ”Vučićeva vlast ne drži ni do vlastitih zakona, a kamoli do deklaracija. Da Vučić poštuje zakone svoje zemlje, ne bismo imali ovako katastrofalnu, ne samo medijsku nego i političku i društvenu scenu. Simbolično, Vučić nije potpisao deklaraciju, jer je ona usmerena upravo protiv takvih, autoritarnih vladara kakav je on, i protiv vlasti kakva je njegova, a koja se zasniva na kampanjama straha i dezinformacijama, kao i na napadima na novinare i medije, i sve koji imaju hrabrosti da kažu nešto suvislo. Na kraju, simbolično je RTS zamrznuo sliku predsednika, pokazujući na taj način da smo svi zamrznuti u ovoj tragikomičnoj pozorišnoj predstavi od naše stvarnosti”, rekao je Sejdinović.

U preambuli deklaracije piše da „politička kontrola medija, podjarmljivanje vesti i informacija privatnim interesima, jačanje uticaja korporativnih aktera koji izmiču demokratskoj kontroli, masovno širenje dezinformacija putem interneta, nasilje nad novinarima i urednicima, kao i podrivanje kvaliteta novinarstva prete primeni ljudskog prava na informisanje. Svaki pokušaj da se ono ograniči, bilo putem nasilja, tehnologije i zakonom predstavlja povredu prava na slobodu mišljenja“. U deklaraciji se, između ostalog, navodi da oblast informisanja mora da bude organizovana na taj način da dozvoljava pravima i demokratiji da budu primenjivi. Svoj potpis na deklaraciju u nedelju u Parizu stavili su lideri Burkine Faso, Kanade, Kostarike, Danske, Francuske, Letonije, Libana, Litvanije, Norveške, Senegala, Švajcarske i Tunisa. Prilikom potpisivanja francuski predsednik Makron izjavio je da se svet suočava sa „ideološkom ofanzivom džihadizma, autoritarnim režimima i ekstremističkim pokretima koji su se pokazali kao neprijatelji slobode tražeći da kontrolišu, cenzurišu i izvoze svoj model masovnim kampanjama dezinformacija i napadom na novinare“.