“Ne zna se ni da li se primenjuje Sporazum o pravosuđu”

Komitet pravnika za ljudska prava (YUKOM) iz Beograda i Centar za zastupanje demokratske kulture ACDC iz Kosovske Mitrovice su, povodom godinu dana od početka implementacije Sporazuma o pravosuđu, zaključenog u okviru Briselskog dijaloga Beograda i Prištine, pozvali zvanične vlasti da se odgovorno odnose prema implementaciji preuzetih obaveza.

Zatražili su i da se javnost redovno izveštava o primeni tih obaveza. Podseća se da Sporazum o pravosuđu predviđa integraciju srpskih sudija, tužilaca i administrativnog osoblja u kosovsko pravosuđe, uključujući obezbeđenje i adaptaciju objekata za potrebe sudova i tužilaštava. Inače, srpske sudije i tužioci položili su zakletvu pred kosovskim institucijama 24. oktobra 2017. Ukupno 40 sudija i 13 tužilaca položilo je zakletvu, čime su zvanično integrisani u kosovsko pravosuđe, a primena Sporazuma otpočela je 6. novembra prošle godine. “Izražavamo zabrinutost što je ovaj Sporazum zavređivao punu pažnju srpskih i kosovskih vlasti isključivo do momenta početka primene, a da od tada ne postoji niti jedna zvanična informacija o primeni, niti od Vlade Srbije, niti od Vlade Kosova. Javnost se o implementaciji Sporazuma i realnom funkcionisanju integrisanog pravosuđa informiše isključivo putem retkih medijskih priloga”, navodi se u zajedničkom saopštenju. Kako se ističe, i za Beograd i za Prištinu primena tog Sporazuma predstavlja važan korak u ispunjavanju merila na njihovom evropskom putu. “Akcionim planom za Poglavlje 23 i obavezama iz Poglavlja 35 predviđena je aktivna uloga Srbije u obezbeđivanju primene odredaba o pravosuđu, dok su vlasti na Kosovu dužne da omoguće adekvatno funkcionisanje integrisanog pravosuđa po jednakim uslovima kao drugih pravosudnih institucija”, piše u saopštenju. Navedeno je da neadekvatna primena Sporazuma samo dodatno oštećuje građane, jer im i dalje ne omogućava da ostvare pravo na pravično suđenje i adekvatan pristup pravdi, što bi trebalo da je prvobitna svrha njegovog zaključivanja. Organizacije civilnog društva koje prate primenu Sporazuma do sada su uočile da preuzimanje i rešavanje predmeta od srpskih sudova nije otpočelo i da je potrebno rešiti problem neadekvatnog prevoda i povećati broj prevodilaca u integrisanim sudovima, ali i pripravnika. Dodatno, kako se navodi, ne postoji kontinuitet u priznavanju odluka koje su ranije donete. U četiri opštine na severu Kosova notarske službe uopšte nisu organizovane, a veliki problem predstavlja i nedostatak adekvatne tehničke opreme i drugih sredstava za rad integrisanim sudijama i tužiocima. Civilno društvo Srbije i Kosova će, kako se napominje, u narednom periodu bliže posmatrati implementaciju, a apelovali su na Beograd i Prištinu da uvedu redovno izveštavanje o primeni tog i drugih sporazuma proisteklih iz Briselskog dijaloga.