Kraljevčani od Deda Mraza saznali više o Zakonu o slobodnom pristupu informacijama

Ulična akcija “Ako želiš informacije od javnog značaja, zašto ne pišeš Deda Mrazu?”, koja se organizuje u okviru kampanje “Srbija do informacija”, održana je  juče i u Kraljevu.

Kraljevčani  su, kao i stanovnici Prijepolja, Užica, Smedereva, Valjeva, Sombora, Čačka, Niša, Kragujevca i Loznice, koji su u proteklih mesec dana imali priliku da razgovaraju sa aktivistima „Crte“, preko Deda Mraza poslali pisma u kojima su od državnih organa tražili određene informacije od javnog značaja. Kao jedan od najvećih problema najčešće su pominjali partijsko zapošljavanje, zatim nedovoljnu transparentnost rada lokalnih institucija, kao i nerešavanje konkretnih zahteva građana vezanih za svakodnevno funkcionisanje grada. Nezadovoljni su, kažu, i time što predugo traje rekonstrukcija nadvožnjaka, ali i time što nemaju tačne informacije o tome kako se taj projekat finansira. Takođe, građani Kraljeva pomenuli su i nezakonite radnje u radu predškolske ustanove.

Podsetimo, kampanjom „Srbija do informacija“  ukazuje se na to da Nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pokazuje nameru države da javnosti oteža uvid u rad javnih institucija, a da se „od građana očekuje da plaćaju i da ne pitaju kako se troši njihov novac“. Inicijativa za odbranu prava javnosti da zna okupila je 80 građanskih i medijskih udruženja i organizacija. Između ostalih tu su Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Crta, Pravni skener, Građanske inicijative, Slavko Ćuruvija Fondacija, Transparentnost Srbija, BIRN, Partneri Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija. Organizacije su ukazale na to da je veoma štetna odredba Nacrta zakona kojom se predviđa izuzimanje dela preduzeća (društva kapitala) koja raspolažu značajnom javnom imovinom od obaveze davanja informacija koje se odnose na njihov rad. Takođe, mogućnost da organi vlasti vode upravni spor protiv obavezujućih, konačnih i izvršnih rešenja Poverenika nije u skladu sa načelom zakonitosti. Tokom javne rasprave 1.200 građana poslalo je komentare nadležnom Ministarstvu da se ove štetne odredbe ne usvoje, ali do danas Ministarstvo nije obavestilo javnost da li su komentari prihvaćeni ili ne.