Gajović: Država treba da ima svoju novinsku agenciju

Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja zadužen za informisanje Aleksandar Gajović izjavio je da postoji prostor da neki mediji budu izuzeti iz privatizacije, izdvojeni posebnim zakonom i da to nije u suprotnosti sa evropskom praksom, kao i da to postoji u Engleskoj, Francuskoj i Italiji.

Gajović je u današnjem izdanju lista “Večernje novosti” rekao da se od početka priče o privatizaciji medija u Srbiji zalagao da država ne treba u potpunosti da izadje iz medija i da treba da ima svoju novinsku agenciju preko koje bi plasirala “informacije od javnog interesa”.

“Ako imamo elektronske servise, zašto medijski javni servis ne bi bili ‘Politika’ i ‘Novosti’? Mislim da se time ne bi poremetili tržišni odnosi. Kao što mislim da, ako bi Tanjug bio vladina agencija, to ne bi smetalo Beti i Fonetu, koji su privatni. U Sloveniji je na primer državna agencija postala javni servis. Ja sam uvek za kvalitetno informisanje. Zato treba pomoći i privatne agencije”, rekao je Gajović, a prenosi Beta.

List Danas je početkom ovog meseca pisao da će Tanjug biti privatizovan u oktobru, a tu informaciju, kako je naveo list, Timu za dijalog, koji čini više novinskih i medijskih udruženja, saopštila je članica Koordinacione grupe Vlade Srbije za saradnju s medijima Suzana Vasiljević, na sastanku 28. septembra. Prema pisanju tog lista, Vasiljević tada nije objasnila kako će biti prevaziđen pravni vakuum koji je nastao gašenjem Tanjuga.

Agencija Tanjug i dalje radi uz finasijsku pomoć države, a prema skorijim najavama, kako piše Beta, Vlada Srbije planira da proda brend Tanjug, pošto agencija nema imovinu.

Podsetimo, Tanjug je bio jedan od 73 državna medija za koje je planirana privatizacija. Prodaja nije uspela u dva navrata, pa je ova agencija trebalo da bude ugašena još 2015, ali je nastavila da radi. Do danas nije u potpunosti objašnjeno po kom osnovu.

Zakon o javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug prestao je da važi 31. oktobra 2015. Vlada je donela Odluku o pravnim posledicama prestanka rada ovog javnog preduzeća, kojom je predviđeno da se zaposlenima isplate neisplaćene zarade i druga primanja, kao i da arhivsku građu Tanjuga preuzme Arhiv Jugoslavije.

Iako nema rešen status, Tanjug je, prema pisanju medija, u 2017, poredeći sa prethodnom godinom, uvećao prihode od donacija, dotacija i subvencija, kao i prihode od prodaje proizvoda i usluga, a redovno posluje sa državnim institucijama, organima i javnim preduzećima.

Dokumentacija do koje je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da su Tanjugu, od 31. oktobra 2015. do kraja 2017. godine, 33 institucije, javna preduzeća i lokalne samouprave isplatile 114,4 miliona dinara. Analize CINS-a pokazuju i da je država samo za gašenje agencije dala 76,8 miliona dinara, dok je Tanjug prošle godine založio umetnička dela kako bi odložio poreski dug na rate u trajanju od pet godina. Uz to, državne institucije su od novembra 2015. do kraja 2017. izdvojile više od 37,6 miliona dinara za sklapanje komercijalnih ugovora sa Tanjugom. Najveće isplate – od preko milion dinara – za osnov su imale ugovore koji su sklapani sa Tanjugom kroz sprovođenje javnih nabavki, uglavnom za usluge medijskog praćenja, snimanja aktivnosti, usluga produkcije tekstova, fotografija, videa i montaže. Najviše novca, prema pisanju CINS-a, dali su Centar beogradskih festivala, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, te Kancelarija za Kosovo i Metohiju.