Usvojen Nacrt izveštaja o Srbiji sa amandmanom o granicama

Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta usvojio je Nacrt izveštaja o Srbiji u kome se nalazi i kompromisni amandman o mogućoj razmeni granica između Srbije i Kosova.

“Srbija i region dobro napreduju ka EU i naročito je važno da sprovedu reforme vladavine zakona i imaju dobre susedske odnose”, izjavio je u Briselu izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Dejvid Mekalister. On je to rekao pošto su u Spoljnopolitičkom odboru usvojeni nacrti rezolucija o napretku partnera sa Zapadnog Balkana u evropskim reformama, a koje i na plenarnom zasedanju još treba da usvoji ceo parlament. Nacrtu rezolucije o Srbiji pridodata su dva amandmana u kojima se navodi da “svaki sporazum o mogućem preinačenju granice između Srbije i Kosova može biti prihvatljiv samo ako se o tome saglase obe strane i ako takav sporazum vodi računa o opštoj stabilnosti regiona i u skladu je s međunarodnim pravom”. Takođe, navodi se da je dijalog pokrenut posredovanjem EU “temeljni okvir za sporazum” Beograd-Priština i daje se podrška “samo sporazumu koji omogućava normalizaciju odnosa” dve strane, tako da to ne zaoštri granične probleme i zapreti stabilnosti regiona. Mekalister je podvukao da su zemlje Zapadnog Balkana geografski, istorijski i ekonomski bliski partneri EU, da sve imaju evropsku perspektivu i da “evropska kuća neće biti potpuna bez njih”. “Mogući datum ulaska u članstvo EU zavisi isključivo od toga kada će svaka od tih zemalja usvojiti i sprovesti sve zakone Unije”, kazao je Mekalister. Naveo je da u nacrtu rezolucije piše da je Srbija “ostvarila izvestan napredak u borbi protiv korupcije i ogranizovanog kriminala”, dok se za Crnu Goru, pored ostalog, kaže da je “ostvarila umeren napredak u jačanju nezavisnosti, transparentnosti, uvidu, profesionalizmu i delotvornosti pravosuđa”. On je rekao da svi izveštaji pokazuju da zemlje regiona “moraju da više rade da bi se usaglasile s vrednostima EU, posebno kada je reč o ljudskim pravima, suzbijanju korupcije i reformama državne uprave i pravosuđa”. U nacrtu rezolucije o Srbiji ukazuje se na propuste u reformi pravosuđa i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, manjkavu demokratsku ulogu parlamenta, izražava zabrinutost zbog stanja u oblasti slobode govora i medija i poziva Srbija da garantuje principijelnu primenu zakonodavstva o zaštiti manjina. Srbija se poziva i da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, uključujući i politiku prema Rusiji, kao da postepeno s Unijom uskladi i svoj vizni režim.