Naši stvarni neprijatelji su palanački mentalitet i nekultura

Muzičar i pisac Marko Šelić Marčelo odgovarao je na pitanje šta danas znači biti društveni aktivista koji doprinosi promeni društva i ukazuje na njegove devijacije.

“Hajmo ovako: podržavam bežanje u svoj svet dok god ono predstavlja punjenje baterija za hvatanje ukoštac s realnošću, a ne trajnu migraciju. Podržavam i aktivnost na društvenim mrežama, dok god to nije jedino što osoba preduzima. Stvarni aktivizam nije se promenio, on i danas znači izađi napolje i uradi nešto. Znači rizikuj. Ugled, bezbednost, živce, zdravlje, mogućnost da pregoriš, a ne postigneš mnogo, verovatnoću da ti trud ostane sasvim nevidljiv, debelu šansu da te gomila ljudi zamrzi. Rečju, čim je udobno i sigurno, nije aktivizam. (…) Mislim da su naši stvarni neprijatelji palanački mentalitet i nekultura, a njih ćete naći i na selu i u gradu, pa to smesta problematizuje granicu. Zato ’seljačina’ nije srećno skovana reč: može da zazvuči kao aludiranje na čoveka sa sela i da tako počini nepravdu gomili krasnih ljudi. Treba nam nova, preciznija reč da opiše onoga ko je notorno neotesan, bahat, moderno primitivan, operisan od svakog ideološkog i kulturološkog morala, sav uronjen u kič, u plitko i na svaki zamisliv način bedno i glupo, oran da širi nekulturu zarad ličnog bogaćenja, i pride potpuno nepostiđen svim tim. Kandidujem reč ‘IDJ’, recimo. Tu su jedine stvarne granice, sve drugo je banalno tupljenje o geografiji.”

(Danas, 17. 8. 2018. godine)