Srbija ne podnosi da se bilo ko graniči sa njom

U svojoj kolumni u listu “Danas”, pisac Svetislav Basara piše o hipotetičkoj situaciji – šta bi bilo da se u 19. veku na prostoru Austrougarske nalazila Rusija?

“Hajde da zamislimo sledeću situaciju i da za potrebe tog zamišljanja umesto istorije ‘revidiramo’ geografiju.
Zamislimo, recimo, da je u XIX veku na mestu Austrougarske monarhije bila Ruska imperija, pa se onda zapitajmo da li bi ondašnja srpska srca bila na mestu?

Ovo, naravno, ne mogu naučno dokazati, ali tvrd vam stojim da ne bi! Sličnost jezika, pravoslavnost, ‘zajednička istorija’ – sve bi to palo u vodu, zato što Srbija naprosto ne može da podnese da se bilo ko graniči sa njom. Ako već nije mogla podneti rođenu braću druge vere, teško da bi podnela istovernu braću od strica, kao što i dan-danas teško podnosi rođenu isto(ne)vernu braću koja odstupaju od trenutno vladajuće ideologije i vladajućeg Ideologa.

Da bi Srbija nekog volela i da bi, posledično, Srbiji bio prijatelj, neophodno je da taj bude jako daleko, kao – recimo, Rusija i Kina – kao što Srbija mnogo više voli (i o njima bajagi brine) Srbe koji žive daleko od Srbije nego Srbe koji imaju čast (cinici kažu maler) da budu njeni građani, tačnije – podanici. Tako to ide otkako je Serbije vostala i tako će ići – osim ako se ne dogodi čudo biblijskih razmera – sve dok ne posustane i nestane sa lica sveta, a već polako nestajemo, nema ‘nas’ više ni za Gvozdeni puk.

(…)

Sad natrag ne ‘revidiranu’ geografiju. Možda sam vam malopre zagolicao maštu, možda se sad pitate šta bi bilo da je na mestu Austrougarske bila Rusija. Evo šta bi bilo. Beograd bi se odavno zvao Južni Njižnij Novgorod, a onaj cinik bi rekao da bi tako možda bilo i bolje.”