Poverenik: Ministarstvo pravde da objavi tekst mišljenja EK

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pozvao je juče Ministarstvo pravde da “konačno” objavi kompletan tekst mišljenja koje je od Evropske komisije (EK) dobilo povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Šabić je u saopštenju ocenio da je “činjenica da Ministarstvo pravde već više meseci uskraćuje javnosti Srbije uvid u sadržinu mišljenja koje je od EK dobijeno povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u gruboj, očiglednoj suprotnosti sa pravima javnosti i građana Srbije”. Navodeći da je sa stanovišta pravnog poretka Srbije tekst Nacrta zakona “konfuzan i kontradiktoran, a sa praktičnog stanovišta gotovo neprimenljiv”, poverenik je ocenio da bi usvajanje tog akta imalo za posledicu “još veću pravnu nesigurnost i direktno ugrozilo prava građana”. “Nacrt se uopšte ne bavi uređenjem pitanja koja su se u višegodišnjoj praksi pokazala kao izuzetno ozbiljna, otvara mogućnost uporednog vođenja postupaka o istoj stvari, predviđa da Poverenik primenjuje zakone koji su neprimenljivi za nezavisna kontrolna tela, pritom bez instrumenata za njihovu primenu”, navodi se u saopštenju. Poverenik je najavio će u vezi s tim “ovih dana još jednom dostaviti veoma obimno mišljenje Ministarstvu pravde”. Komentarišući usklađenost Nacrta zakona sa Opštom uredbom EU (GDPR) koja je proklamovana kao važan cilj tog akta, poverenik je ocenio da stvari “takođe stoje veoma loše”. “Sasvim je očigledno da je neumesno i neuspešno kombinovanje pravila GDPR-a i pravila jednog drugog evropskog akta, takozvane Policijske direktive, imalo za posledicu potpunu nekonzistentnost zakona. Tekst zakona predviđa ogroman broj, više desetina izuzetaka od prava koja ‘jemči’, te neizbežno ostavlja utisak da je pisan više u interesu ‘bezbednosnih struktura’ nego u interesu prava građana”, naveo je Šabić. On je ocenio da je Nacrt zakona pisan “konfuznim, izuzetno teško čitljivim jezikom”, što kako je rekao, za posledicu ima dva krupna problema. “Iako je zakon kojim se uređuje jedno od fundamentalnih ljudskih prava u EU, što podrazumeva da treba da bude jasan što većem broju građana, to se za Nacrt baš nikako ne može reći. Uz to, ništa manji problem je da je tekst teško čitljiv i shvatljiv čak i za pravnike koji se bave ovom materijom, što obiluje praktično nečitljivim odredbama, za šta je dobar primer pravno doslovno rogobatna odredba člana 40 Nacrta”, naveo je poverenik. Prema njegovim rečima, “neverovatno” je da je povodom takvih nedostataka EK mogla staviti samo “sitnije, tehničke i terminološke primedbe, kako je to Ministarstvo preko svojih zvaničnih ili nezvaničnih predstavnika saopštavalo javnosti”. “Način na koji se vodi postupak pripreme Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, uskraćivanje, čak i direktno prikrivanje od javnosti sadržine mišljenja EK, upućuje na zaključak da bismo se još jednom mogli suočiti sa nepoželjnom, mučnom, i po ugled države štetnom situacijom, kakve smo već imali u slučaju totalno pogrešno interpretiranih zaključaka o stepenu izvršenja antikorupcijskih preporuka GRECO-a ili ‘nesporazuma’ o sadržini mišljenja Venecijanske komisije o kvalitetu amandmana na Ustav u vezi sa pravosuđem”, upozorio je Šabić.