EBRD: Uprkos bržem rastu, Srbija i dalje kaska za regionom

Ekonomski rast Srbije ubrzaće na 2,9 odsto u 2018. i na 3,5 odsto u 2019. godini, a glavni rizik za rast biće eventualno usporavanje ili zastoj fiskalnih i strukturnih reformi, ocenili su analitičari Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Jači ekonomski rast Srbije biće rezultat niske osnove i rasta potrošnje i investicionih aktivnosti koji će nadoknaditi uticaj većeg uvoza, navodi se u ekonomskim perspektivama regiona, predstavljenim na godišnjoj skupštini EBRD u Jordanu. Regionu Jugoistočne Evrope, u kome je Srbija, EBRD prognozira prosečan rast od 3,6 odsto ove i 3,5 odsto sledeće godine, pri čemu se najveći rast u tekućoj godini očekuje u Rumuniji, od 4,6 odsto, a najmanji u Grčkoj, od 2,2 odsto. Na Zapadnom Balkanu u 2018. veći rast od Srbije, prema prognozi EBRD, imaće Crna Gora i BiH, obe po 3,3 odsto, Kosovo (3,7 odsto) i Albanija (3,8 odsto), a manji samo Makedonija, od 2,5 odsto. EBRD navodi da je nakon rasta od 2,8 odsto u 2016. ekonomija Srbije u 2017. imala rast od samo 1,9 odsto, prvenstveno zbog nešto slabijeg izvoza i brzog rasta uvoza. Usporavanju rasta proizvodnje u 2017. doprineli su suša, koja je ozbiljno naštetila poljoprivredi, i problemi u rudarstvu i proizvodnji struje. Istovremeno, fiskalne performanse bile su bolje od predviđenih. Poslednjih godina Srbija je sa budžetskog deficita od 6,6 odsto BDP u 2014. prešla u suficit od 1,2 odsto BDP u 2017. dok se javni dug spustio ispod 65 odsto BDP na kraju 2017. Uprkos relativno visokom prilivu direktnih stranih investicija (6,6 odsto BDP u 2017), ukupne investicije su ostale ispod 20 odsto BDP, što je niži nivo od potrebnog za značajnu konvergenciju sa EU standardima. Za region u kojem je EBRD anagažovan – centralna Evropa, baltičke države, jugoistočna Evropa, istočna Evropa i Kavkaz, Turska, Rusija, zemlje centralne Azije, južnog i istočnog Mediterana, predviđa se usporavanje prosečnog rasta na 3,3 odsto u ovoj godini i 3,2 odsto u sledećoj sa 3,8 odsto u 2017.