Srbija u kategoriji “manjkavih demokratija”
Srbija je po indeksu demokratije britanskog “Ekonomista” (EIU) pala za dva mesta i sada je 66. na listi od 165 zemalja i dve teritorije. U izveštaju za 2017. godinu Srbija je kao i 2016. svrstana u kategoriju “manjkavih demokratija”, dok je u domenu slobode medija ocenjena kao “prilično neslobodna”. “Manjkava demokratija” znači da u zemlji postoje izborne slobode i da se poštuju osnovna prava, ali da postoje slabosti u drugim aspektima demokratije, poput narušavanja medijskih sloboda, problema u upravljanju, nedovoljne političke kulture i niskog nivoa političkog učešća. U tu kategoriju svrstana je i većina zemalja regiona, dok su neke, kao Crna Gora, u grupi “hibridnih režima”. Posmatrano unutar regiona Istočne Evrope, Srbija se po Indeksu demokratije nalazi na 12. mestu od 28 zemalja. Najbolji rezultat ostvaren je u sekciji izborni proces i pluralizam, a najlošiji u političkoj kulturi. Indeks demokratije pokazuje i globalan pad demokratije u poslednjih godinu dana – u 2016, bio je 5,52, a u 2017. godini 5,48 odsto. Globalno gledano, gotovo polovina čovečanstva živi u nekoj vrsti demokratije, ali svega 4,5 odsto uživa puni oblik tog uređenja, što je u odnosu na izveštaj za 2015. znatno smanjenje, uglavnom zato što su SAD skliznule iz pune u “manjkavu demokratiju” 2016, nakon dolaska Trampa i time izazvanog smanjenja poverenja u institucije sistema.
Inače, ovo indeksiranje počelo je 2006. i u poređenju sa tim periodom, Srbija je sa 6,62 pala na 6,41 odsto. Ispred Srbije su Slovenija i Hrvatska, a iza su Makedonija, BiH, Crna Gora i Albanija, ali sve te zemlje beleže manji ili veći pad. U fokusu istraživanja za 2017. bila je sloboda medija širom sveta i izazovi s kojim se suočava sloboda govora u većini zemalja. Od svih zemalja, samo 30 je u kategoriji potpune slobode medija, u 40 njih je ta sloboda ocenjena kao delimično slobodna, prilično neslobodni mediji su u 50 zemalja, a neslobodni u 47. Procentualno gledano, svega 11 odsto svetske populacije uživa privlegiju slobode medija, dok više od polovine, 54,8 odsto ljudi u 58 odsto zemalja živi uz prilično neslobodne i neslobodne medije.
