Pinkova šnicla sa pljuvačkom

Novinarka Olja Bećković kaže da ima nekoliko pitanja za „one koji ovih dana leže s oblogama od kamilice od šoka što je nekome palo na pamet da postavi pitanje granica do kojih ima pravo da ide vlasnik televizije sa nacionalnom frenkvencijom“.  

„Da li privatni vlasnik koji je kupio nacionalni restoran ima pravo da služi gostima Karađorđevu šniclu sa pljuvačkom, a da taj sastojak nije upisan u jelovnik na osnovu kojeg je dobio sanitarnu dozvolu. Da li je poznat slučaj privatnog vlasnika bilo kog splava na kojem se ne trguje robljem, a koji na svaki sat tera pevačicu da čita njegove stihove. Kako je tačno definisana granica između pravila ponašanja na nacionalnoj frekvenciji i u brlogu? Da li je veća verovatnoća da će svaka lokalna policijska patrola po pozivu savesti uleteti u brlog na Ibarskoj magistrali na anonimnu dojavu da gazda birtije tera goste da gledaju na video-bimu njegove privatne snimke u kojima nekog bičuje nego da se REM oseti pozvan da zaštiti naciju od divljanja nekog vlasnika na nacionalnoj frekvenciji? Šta nacija može da očekuje od REM-a, kad Predsednik izjavljuje: ’Čak i da mi se ne sviđaju ta otvorena pisma, nikad to ne bih rekao jer taj čovek mene brani’?! (…) Da zatvorim priču: zloupotreba nacionalne frekvencije od strane TV „Pinka“ biće preispitana istog dana kad se otkrije ko je rušio u Savamali. Kad na vrbi rodi grožđe.“

(Blic, 12. 7. 2017. godine)