“Zapadni Balkan treba da bude deo EU, popraviti mehanizme”

Nemačka kancelarka Angela Merkel i poljski premijer Mateuš Moravjecki složili su se nakon samita Berlinskog procesa od 3. do 5. jula u Poznanju da je interes EU da u nju uđu zemlje Zapadnog Balkana, a Merkel je naglasila da potrebu da EU popravi neke svoje mehanizme ne vidi kao kočnicu za evrointegraciju balkanskog regiona.

“Predsednik Francuske Makron obratio je pažnju na to da mehanizmi EU treba da se poprave. Ne vidim to ni kao ne proširenju, ni kao kočnicu integracije Zapadnog Balkana. Imamo dosta vremena”, kazala je Merkel na završnoj konfrenciji za novinare sa Moravjeckim i premijerima dve zemlje koje od Poljske preuzimaju predsedavanje Berlinskim procesom, Bugarske Bojko Borisovim i Severne Makedonije Zoranom Zaevom. Nemačka kancelarka je podsetila da je Francuska organizovala sastanak u okviru dijaloga Beograda i Prištine, a da je zvanični Pariz najavio da će francusko angažovanje na Zapadnom Balkanu biti pojačano. “Više puta smo ovde ponovili da to nije sastanak za druge, to je u našem interesu. Ako pogledamo mapu Evrope, zemlje Zapadnog Balkana su deo Evrope, graniče se sa EU. Postoje političke teškoće, govorili smo o njima. Moramo da ih rešavamo i postižemo napredak. Treba graditi pruge, mostove, tu je napredak, tu su značajni uspesi”, kazala je nemačka kancelarka. Ona je posebno pohvalila Severnu Makedoniju i istakla da Zapadni Balkan preuzima odgovornost za sebe. “Ne znam nikoga ko se ne bi divio Severnoj Makedoniji. Veoma sam optimistična, sa optimizmom gledam na jesen”, kazala je. Moravjecki je podsetio je da se pokazalo da uvek, gde postoje istorijska razmimoilaženja, vredi zaigrati na kartu ekonomske saradnje ma kako svi bili svesni da su odnosi zemalja Zapadnog Balkana opterećeni istorijskim teškoćama, a i danas iskrsavaju problemi. “Za nas je strateški očigledno da postoji takođe i konkurencija velikih sila za uticaj u pojedinim regionima. Svesni smo rastućeg uticaja Rusije i Turske u regionu i povećane aktivnosti Kine. Cenimo aktivnost Evropske komisije vrlo visoko u integraciji Zapadnog Balkana i nadamo se da će tako nastaviti i naredna EK”, kazao je Moravjecki.

Inače, i u zaključcima koje je objavila Vlada Poljske ističe se da su učesnici samita jednoglasno potvrdili nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. U dokumentu, koji je objavljen posle trodnevnog samita organizacija civilnog društva iz regiona, poslovnih ljudi i javnih službenika, pozdravlja se i predstojeće prvo zajedničko predsedavanje tim procesom Bugarske i Severne Makedonije 2020. godine. Koopredsedavanje Severne Makedonije je važan simbol pripadanja ovog procesa regionu, navodi se u zaključcima, koje prenosi “Juropijen vestern Balkans”. Na samitu je data podrška Agendi povezivanja, Regionalnoj ekonomskoj zoni, kao i jačanju vladavine prava, osnovnih prava i dobre uprave u regionu. Zaključci se odnose na pet oblasti – ekonomiju, transportno povezivanje, bezbednost, dobrosusedske odnose, pomirenje i posebna bilateralna pitanja, pre svega ona koja se tiču nestalih lica i ratnih zločina, što je označeno kao najvažniji zadatak.