Ambasador Holandije: Zakoni u Srbiji ne garantuju ništa

Ambasador Holandije u Srbiji Hendrik van den Dol rekao je na međunarodnoj konferenciji o promeni Ustava da je za vreme svog četvorogodišnjeg mandata u Srbiji postao oprezniji i da je uvideo da strategije, akcioni planovi i zakoni sami po sebi ne garantuju ništa.

“Da slikovito prikažem, usvajanjem zakona da je vozovima dozvoljeno da se kreću brzinom od 200 kilometara na čas ne znači da će se vozovi i kretati tom brzinom”, rekao je Hendrik van den Dol na konferenciji “Promena Ustava na putu ka EU: Šta pravosuđu donose predloženi amandmani?”. On je istakao da jedan od glavnih ciljeva, pored usaglašavanja Ustava Srbije sa evropskim standardima, jeste obezbeđivanje uslova za nezavisno sudstvo. “Politički kontrolisano sudstvo glavna je prepreka demokratiji, ekonomskom razvoju i stabilnosti. Nezavisno sudstvo je osnovna vrednost, ono pripada Srbiji isto koliko pripada i Holandiji, mi želimo da podignemo svest građana Srbije o tome”, izjavio je ambasador Holandije. On je ocenio da je ova diskusija važna, ali da su od nje važnije one u parlamentu i diskusije van Beograda. Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak kazao je da je najveći problem te debate što nikada nije održana na nacionalnoj televiziji i dodao da je za ispunjavanje prelaznih merila za članstvo u EU jedan od uslova da postoji javna inkluzivna debata na tu temu. Međak je kazao da je 14. juna Skupština posle šest meseci pokrenula postupak izmene Ustava na inicijativu Vlade. “Međutim, pored toga što smo do sada pričali o materiji, sada su se otvorila i neka praktična pitanja. Saznali smo da Vlada nije ovlašćena da predlaže amandmane. Tako da se tu postavlja pitanje zašto je Vlada vodila javnu raspravu, zašto je slala tekst Venecijanskoj komisiji kada taj isti tekst Skupština neće biti u mogućnosti da vidi”, rekao je Međak. On je kazao da je pokretanjem pitanja promene Ustava Srbije ta procedura vraćena na tačku na kojoj je bila po Akcionom planu za Poglavlje 23 početkom 2016. godine. “Akcioni plan je govorio da Skupština pokreće postupak izrade Ustava i to je trebalo da bude urađeno do kraja 2015. ili početkom 2016. godine, a sve to kako bismo do kraja decembra 2017. godine imali Ustav. Sad je jun 2019. godine i mi smo se vratili negde na početak 2016. godine”, rekao je Međak. Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević podsetila je da se u izmene Ustava krenulo da bi se smanjila politizacija pravosuđa i istakla da je i sadašnja četvrta verzija ispod nivoa, odnosno lošija je od onog što imamo sada u Ustavu. “Tačno je da se sudije i tužioci neće birati na probni mandat i neće ih birati Skupština, kao ni predsednike sudova, ali će prema ovim rešenjima Skupština Srbije birati polovinu Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca“, navela je Boljević. Sudija Miodrag Majić istakao je da tvorci ustavnih amandnmana, a prvenstveno Ministarstvo pravde, posle simulacije javne rasprave sada simuliraju čitav proces po principu – ideja je minimum standarda Venecijanske komisije, uradićemo tako i dobiti prelazne ocene. Prema njegovim rečima, potvrdu Venecijanske komisije ovog puta ćemo dobiti unapred, a ono što predloži Ministarstvo pravde Skupština će usvojiti, tako da zvanična procedura koja je sada počela treba samo da ofarba fasadu i stavi pečat.