Ubeđujemo se sa nekim čovekom da ne treba veliki metalni objekat na žici da udara u tvrđavu

Marketinški stručnjak, scenarista i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije Voja Žanetić, govoreći o emisiji “PLjiŽ”, kaže da smo došli u situaciju da je “postala dužnost jednog skupa ljudi da ostane hladne glave, da se stalno drži nekog normalnog kriterijuma, jer je sve ostalo blesavo”.

“I onda moraš da se ubeđuješ sa nekim čovekom da ne treba veliki metalni objekat na žici da udara u tvrđavu staru nekoliko stotina godina. A onda te on pita: ’A što?’. Pa, odakle da počnem… Puno je stvari i moraš neprekidno ljude da vraćaš i kažeš – samo polako. Vidite, 26,5 kilometara puta nije nešto bogzna koliko specijalno da bismo oko toga pravili veliku priču. I uopšte, stalno podsećaš ljude na to šta bi bilo u redu da bude. Nije normalno da kilogram karfiola košta 500 dinara, a onda te ovaj opet pita – ‘A što, pa toliko je u Helsinkiju?’. Znam, ali ovo je Srbija, majmune. I tako iz dana u dan. Naš posao je dobio čudesnu dimenziju, pa smo mi postali libela društva. Mi smo onaj mehurić koji kaže: ‘Baš zato što znamo šta je nenormalno, jer se time profesionalno bavimo, živimo od nenormalnog, mi kažemo – eto to je nenormalno, jer ga mi ismejavamo. Zapravo mi ga registrujemo, ne moramo ni da ga ismejavamo, samo pročitamo šta je bilo.”

(Tribina “Nije Filozofski ćutati“, 23. 5. 2019. godine)