Medijska koalicija: Apsolutno neprihvatljive izmene medijske strategije

Medijska koalicija saopštila je da su za novinarska i medijska udruženja apsolutno neprihvatljive izmene Nacrta medijske strategije, kao i način na koji su one uključene u radni dokument i dodala da je Vlada Srbije time dovela u pitanje višemesečni rad medijskih eksperata u Radnoj grupi koja je pripremila taj akt.

“Nažalost, ovim su se obistinile i naše sumnje da je formiranje Radne grupe vlastima u Srbiji poslužilo samo kao paravan i stvaranje iluzije o demokratičnosti procesa definisanja medijske regulative, a sve kako bi se prema evropskim i drugim međunarodnim zvaničnicima naši politički akteri prikazali otvorenim za dijalog sa medijskom zajednicom”, navodi se u saopštenju za javnost. Medijska koalicija je navela da su u Nacrtu medijske strategije, koji je utvrdila Vlada Srbije, iz prvobitnog teksta izbačeni ključni predlozi radne grupe koji se odnose na smanjenje uticaja na uređivačku politiku javnih medijskih servisa, kao i medija čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, a izbačene su i odredbe koje su se odnosile na depolitizaciju REM-a. Dodaje se da Vlada Srbije nije prihvatila predlog o reformisanju načina izbora upravnih odbora javnih servisa, a odbačena je i ideja da se bez davanja saglasnosti zaposlenih u redakciji ne mogu imenovati i razrešiti glavni i odgovorni urednici medija čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina. Između ostalog, odbačen je predlog da se isključi nadležni Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije iz procesa predlaganja članova Saveta REM-a, kao i predlog da se iz procesa usvajanja Statuta REM-a, njegovog finansijskog plana i podzakonskih akata isključi skupština i organi izvršne vlasti, piše u saopštenju. “Zapravo, ovim se pokazalo da su za vlast u Srbiji najsporniji oni standardi koji omogućavaju ostvarivanje interesa javnosti na slobodno i objektivno informisanje, te da po svaku cenu nameravaju da zadrže političku kontrolu nad javnim medijskim servisima i regulatornim telom”, ocenjuje se u saopštenju. Upozorili su da je i novi predlog za zakonsko definisanje cenzure “naročito opasan” jer zakonsko definisanje ostavlja mogućnost pronalaženja novih metoda za cenzuru, koji neće biti obuhvaćeni zakonom. “Na taj način će cenzura moći da se vrši na sve druge načine osim onih koji su zakonom propisani kao zabranjeni”, navodi Medijska koalicija. Ističe se da se neprofesionalni odnos prema medijskoj zajednici ogleda i u tome što su u tekst medijske strategije unete i takve nove odredbe za koje obrazloženje bukvalno glasi: “pričala sa kolegama”. “Taj ‘argument’ za Vladu Srbije validniji je od stručnih obrazloženja članova Radne grupe, koji, uz to, uprkos prvobitnom dogovoru nisu ni konsultovani oko pristiglih predloga tokom javne rasprave”, navodi se u saopštenju. Dodaje se da je iz Nacrta strategije jasno i da je Vlada Srbije rešila da ignoriše i Savet za štampu, jer se u predloženim odredbama navodi neko samoregulatorno telo, iako je Savet jedino koje postoji, a ujedno se na više mesta poziva na Kodeks novinara, dokument kojem snagu upravo daje Savet. Saopštenje su potpisali Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Vojvodine, Asocijacija onlajn medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Poslovno udruženje Lokal pres i Asocijacija medija.

A iz kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić juče je odgovoreno na pismo Udruženja novinara Srbije u kojem se izražava nezadovoljstvo zbog izmena u tekstu nacrta. U odgovoru se navodi da je Generalni sekretarijat Vlade Srbije, posle održane javne rasprave, razmotrio više od 300 primedbi, od kojih je prihvaćeno nešto više od 80. “Očekujemo da uskoro dobijemo mišljenje Evropske komisije. Nakon toga, dokument će ponovo biti predočen članovima radne grupe i pripremljen za usvajanje na sednici Vlade Srbije”, piše u odgovoru koji prenosi UNS. U odgovoru se naglašava da se u javnosti stvara utisak da je tekst medijske strategije konačan, što nije tačno i podseća da je Vlada nacrt uputila ranije ovog meseca EK na mišljenje, o čemu je Ana Brnabić informisala članove Radne grupe zadužene za izradu tog dokumenta na sastanku 17. maja.