Projekcije EP: Ubedljiva većina za proevropske stranke
Evropska narodna partija u novom sazivu Evropskog parlamenta (EP) imaće 173 poslanika, 40 manje nego do sada, dok će grupacija socijalista i demokrata imati 147 poslanika, 38 manje nego u aktuelnom sazivu, projekcija je Evropskog parlamenta, prenosi “Fonet”.
To znači da će sa 320 poslanika te dve grupacija izgubiti većinu u EP, koju su do sada imale sa 398 od okupno 751 poslanika. Liberali bi, sa poslanicima sa liste francuskog predsednika Emanuela Makrona, trebalo da imaju 102 mest, što je 11 više nego što je poslanički klub ALDE do sada imao. Poslanički klub Zelenih ostvario je najveći skok i u budućem sazivu imaće 71 poslanika. Evropa nacija i slobode, u kojoj je Liga Matea Salvinija, imala bi 57 mesta, a Evropski konzervativci i reformisti, u kojima su dosad najbrojniji bili poslanici iz britanske Konzervativne stranke, trebalo bi da imaju 58 mesta. Poslanički klub Evropa slobode i direktne demokratije, u kojem su italijanski pokret Pet zvezdica i stranka Bregzit Najdžela Faraža, imaće 56 poslanika. Ujedinjena evropska levica – Nordijska zelena levica dobila je 42 poslanika. U parlamentu će biti i osam nezavisnih poslanika, a ima i 37 poslanika koji za sada ne pripadaju nijednom klubu.
U Nemačkoj su vladajuće stranke, kako pokazuju preliminarni rezultati, doživele ozbiljan pad. Hrišćansko-demokratska unija/Hrišćansko-socijalna unija (CDU-CSU), koju je donedavno vodila kancelarka Angela Merkel, prema procenama je dobila 28 odsto glasova, što je pad od sedam odsto u odnosu na prošle izbore. Drugi su, iznenađujuće, Zeleni s 22 odsto glasova, što je 11,1 odsto više nego pre pet godina. Socijaldemokratska stranka (SPD) dobija samo 15,5 odsto glasova, što je čak 11,9 odsto manje nego na prošlim izborima i najgori rezultat na bilo kojim izborima za ovu stranku. Krajnje desna Alternativa za Nemačku dobila je 10,5 odsto, što je 3,3 odsto više nego na poslednjim EU izborima, ali oko dva odsto manje nego na parlamentarnim izborima 2017, prenosi Radio Slobodna Evropa. Predsednik AfD-a Aleksander Gauland je za slabiji rezultat na izborima optužio “haos oko Bregzita” i aferu u Austriji s tamošnjim desnim populistima. A u Francuskoj, ekstremno desničarska partija Nacionalni front dobila je više glasova (24 odsto) od Liste renesanse predsednika Emanuela Makrona (22,5 odsto).
