“Brojne neprihvatljive stvari u vezi sa gradnjama mini-hidroelektrana”

Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu profesor Ratko Ristić izjavio je za N1 da je sa svojim timom, prilikom jedne studije, utvrdio brojne neprihvatljive stvari u vezi sa gradnjama mini-hidroelektrane (MHE) u Srbiji.

Kazao je da najveći broj MHE u Evropi nisu derivacionog tipa, sa cevovodima, kakve su dominantno kod nas. “Ako je u pitanju proizvodnja energije, ako je u planu da se napravi 860 objekata, da se u cevi spakuje 2.200 do 2.600, kakve su neke procene, kilometara vodotokova, da bi se  proizvelo svega dva do tri odsto električne energije na godišnjem bilansu, od čega će koristi imati samo vlasnici i investitori tih objekata, onda nema govora o nacionalnom interesu”, naglasio je Ristić. U studiji koju je radio sa svojim timom sa Šumarskog fakulteta, a za potrebe Ministarstva zaštite životne sredine, u okviru koje su obišli i analizirali 46 objekata, uočili su, istakao je, brojne flagrantne, neprihvatljive stvari i što se tiče izgradnje objekata, i što se tiče prateće, tehničke dokumentacije, izdatih dozvola, odnosa prema lokalnom stanovništvu, uticaja na biodiverzitet… “Austrija je neuporedivo bogatija po vodnom potencijalu od Srbije”, kazao je Ristić, napominjući da odgovorno tvrdi da je Srbija najsiromašnija zemlja regiona kad su u pitanju autohtone površinske vode. Najveći je pritisak, dodaje, na  malim, brdsko-planinskim vodotokovima, a male hidroelektrane značajno remete ekosistem. “Da ne pričam o slučaju Rakite. Bio sam tamo i zaista je neprihvatljivo da u 21. veku neka lokalna zajednica doživi takav stres, nametanjem jednog takvog objekta, a da se onda u nekim medijima napravi slika, da su to ‘neki zli, agresivni meštani’, koji ne daju nekim jadnim investitorima da sprovedu svoje ideje. Istina je zapravo obrnuta”, naglasio je Ristić. On je dodao je da je urađeno mnogo od 2014, da je obnovljen značajan deo uništene vodoprivredne infrastrukture tokom tih poplava i da su neuporedivo veća ulaganja u vodoprivredu nego 20 godina pre toga. “Danas smo daleko sigurniji što se tiče rizika od poplava, ali to ipak nije dovoljno. I ne izdvajamo dovoljno. Neke su procene da Srbija godišnje treba da ulaže oko 90 miliona evra za odbranu – za deset godina s tim novcem (godišnje) podigli bismo nivo sigurnosti, što se tiče rizika od poplave”, kazao je Ristić. Napomenuo je da smo 2014.  imali gotovo dve milijarde evra materijalne štete. “Izdvajati godišnje 90 miliona evra jeste veliko opterećenje za budžet, ali nije veliko ulaganje ako ćemo za deset godina značajno povećati stepen sigurnosti”, naglasio je profesor Ristić.