Novinari podneli predstavku Evropskom sudu zbog kampanje na “Pinku” i u “Informeru”
Grupa javnih ličnosti podnela je predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog negativne medijske kampanja u kojoj su targetirani kao “strani agenti” koji žele da “stvore haos”, “sprovedu nasilje”, “ubiju premijera”.
Novinarima Tamari Skrozzi, Antoneli Rihi i Vukašinu Obradoviću, kao i građanskom aktivisti Iliru Gašiju, kako se navodi u predstavci, povređeno je pravo na pravično suđenje, ugroženo im je pravo na slobodno izražavanje i pravo na delotvorni pravni lek, a ujedno im je uskraćeno i pravo na poštovanje privatnog života, odnosno zaštita njihovog psihičkog i fizičkog integriteta. U predstavci se navodi da je tokom maja i juna 2016. godine u Srbiji vođena negativna medijska kampanja od strane provladinih medija protiv podnosilaca predstavke u kojoj su targetirani kao “strani agenti” koji žele da “stvore haos”, “sprovedu nasilje”, “ubiju premijera”. Kampanja je pokrenuta 27. maja 2016. godine objavljivanjem teksta “Ne da(vi)mo Srbiju!”, autora Stefana Stamenkovskog na sajtu desničarskog pokreta “Srpski sabor Zavetnici”, a zatim na TV “Pink” i u tabloidu “Informer”. Glavni i odgovorni urednik “Informera” Dragan J. Vučićević je, gostujući u “Jutarnjem programu” TV “Pink”, rekao je da je došao do konkretnih podataka i neoborivih dokaza da tačno određena grupa lica u saradnji sa ambasadorima EU i SAD u Beogradu želi da radikalizuje proteste, da dovede do sukoba na ulicama širom Srbije, obračuna se sa policijom i pristalicama SNS i izazove haos u Srbiji. Istog dana u štampanom i online izdanju “Informera” objavljen je tekst sa naslovom “Kreće ubijanje Vučića! Informer ima dokaze, EU i SAD organizuju ekstremiste da prave haos u Srbiji!”. Objavljene su fotografije i imena podnosilaca predstavke. “Informer” je naveo da su oni dovedeni u vezu sa “stranim agenturama”, “ekstremnim organizacijama koje se zalažu za širenje bunta”, pokušajem stvaranja “haosa”, “sprovođenjem nasilja”, “subverzivnim delatnostima”, pa čak i u vezu sa “rušenjem” i “ubijanjem” tadašnjeg predsednika Vlade, uz pozivanje da se zakonskim putem predstavnici civilnog društva označe kao “strani agenti” koji će se “krivično goniti”. Podnosioci predstavke podneli su 4. avgusta 2016. krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Beogradu, Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal protiv protiv Vučićevića, Stefana Stamenkovskog, predsednika Srpskog sabora Zavetnici, Željka Mitrovića, glavnog i odgovornog urednika TV “Pink” i Igora Marinkovića, glavnog i odgovornog urednika medija “Pravda”, zbog postojanja osnova sumnje da su navedena lica izvršila nekoliko krivičnih dela i to rasna i druga diskriminacija i povreda ravnopravnosti, za koje se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti. Više javno tužilaštvo je 19.jula 2017. obavestilo podnosioce predstavke da je odbacilo krivičnu prijavu navodeći da “nema osnovane sumnje da su prijavljena lica izvršila navedena krivična dela, niti pak neko drugo delo koje se goni po službenoj dužnosti”. Obaveštenje nije sadržalo nikakvo dalje obrazloženje. Nakon toga, početkom avgusta 2017, podnet je prigovor Apelacionom javnom tužilaštvu (AJT) u Beogradu, koje je 30. avgusta 2017. odbilo prigovor. Kako na odluku po prigovoru višeg javnog tužioca nije dozvoljena ni žalba ni prigovor, 27. septembra 2017. podnosioci predstavke podneli su žalbu Ustavnom sudu Srbije. Ustavni sud je, međutim, 2. oktobra 2018, pozivajući se na svoju praksu, odbacio žalbu navodeći da rešenjem o odbačaju krivične prijave ne mogu biti povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena prava i slobode, te da se protiv istog ne može izjaviti ustavna žalba. Podnosioci predstavke smatraju da im je odlukama tužilaštava i Ustavnog suda povređeno pravo na pravično suđenje, i to tako što su navedene odluke donete ili bez ikakvog obrazloženja, ili su pak bile samo delimično obrazložene. Takođe, u predstavci se ističe i to da je država povredila svoju pozitivnu obavezu da osigura poštovanje njihovog fizičkog i psihičkog integriteta time što nije procesuirala osobe koje su vodile negativne medijske kampanje usmerene protiv podnosilaca predstavki, a te objave su kod njih izazvale strah za sopstvenu bezbednost, kao i osećaj progonjenosti. Nepokretanjem istrage i nekažnjavanjem lica koja su vodila negativnu medijsku kampanju, naglašava se u predstavci, država je povredila i svoju pozitivnu obavezu koja od države zahteva da preduzme odgovarajuće mere i osigura zaštitu onih koji su izloženi riziku od fizičkih i drugih napada zbog ostvarivanja prava na slobodu izražavanja. Podnosiocima predstavke povređeno je i pravo na delotvorni pravni lek. U konkretnom slučaju nedelotvorni su bili kako prigovor protiv odluke o odbacivanju krivične prijave, tako i ustavna žalba, ističe se u predstavci, koju su, u ime oštećenih, podneli advokati Miloš Stojković i Kruna Savović iz kancelarije “Živković i Samardžić”.