Mi izgleda volimo da nas neko tlači, a mi da ga obožavamo

Rediteljka Milica Kralj pita se “šta je sa Beograđanima”, jer “grad nam nestaje pred očima”.

“Da li je moguće da smo dopustili da nam neko ruši grad. Dođe tako neki čovek i po svom neukusu pravi neki novi grad, ne pita građane, struku… Pitaju se valjda promoteri  cementa… gde bismo mogli danas da betoniramo, ostalo nam… To je zločin nad Beogradom! Kad prolazim preko mosta okrećem glavu jer mi celo telo vrišti od onog užasa od Beograda na vodi, osećam se nemoćno. A Kalemegdan?! Zamislite u Italiji da neko u kulturno nasleđe hoće da udara eksere? To bi bilo opsadno stanje. Najnormalnije civilizacijske vrednosti kod nas su postavljene naopako, isključivo zato što je to stvar našeg mentaliteta. Mi to izgleda volimo, da nas neko tlači, a mi da ga obožavamo. Moramo da se menjamo! Prvo sebe. Jer do nas je. Do svakog od nas pojedinačno. Svet je daleko lepši od onoga što nam se prikazuje. Život je daleko sadržajniji od onoga što nam se nameće. Naša situacija je veoma loša, a stvar je jednostavna. Dignemo glavu, ispravimo kičmu, i kažemo: e, sada je dosta!”

(NIN, 25. 4. 2019. godine)