“Za uspešan građanski pokret potrebna posvećenost, ali i strategija”

Za uspešan građanski pokret, koji radi na promenama u društvu, bitni su strast, hrabrost i motivacija njegovih članova, ali bez strategije, koja će omogućiti omasovljenje i potvrdu kredibiliteta ideje za koju se bore, te promene neći biti moguće, rečeno je juče na skupu u okviru Međunarodne nedelje civilnog društva, koja se održava u Beogradu.

Predstavnica organizacije Mreža za predvođenje promena (Leading Change Network) Ana Babović ocenila je da je broj ljudi koji je uključen u građanski pokret bitan sa stanovišta njegovog legitimiteta, da ta masovnost može da motiviše dodatni broj ljudi, ali je istakla da ukoliko ne postoji suštinsko jedinstvo, “nema načina da se taj broj prevede u stvarnu moć”. “Veličina je važna, ali danas smo sposobni da mobilišemo ogroman broj ljudi na ulicama, međutim ukoliko nemate jedinstvo i strukturu, neće funkcionisati. Morate imati strategiju da biste pobedili. Sami brojevi ne znače ništa”, kazala je Babović. U debati o trenutnim građanskim pokretima u svetu, Babović je navela da je važno podučiti ljude kako da ispričaju svoju priču kako bi se mobilisalo što više građana koji žele rešenje istog problema. Ona je navela da građanima treba konkretno artikulisati ciljeve pokreta i povezati ih na osnovu zajedničkih vrednosti, kako bi lakše prepoznali zašto je borba za neke ideje bitna. I predstavnik Centra za primenjenu nenasilnu akciju i strategije Srđa Popović smatra da uspešni građanski pokreti, bez obzira na to u kojoj zemlji se ljudi bore za promene, počivaju na jedinstvu i strasti njegovih članova, ali da svi moraju da budu svesni da spontane promene u društvu ne postoje i da se one moraju planirati. “Uslovi su različiti, problemi, okruženja, etničke grupe su različite, ali principi samoorganizacije su isti. Ne postoji ništa kao uspešna spontana promena, morate da radite. Kreativnost i posvećenost ljudi je dobitna formula za društveni pokret”, rekao je Popović. On je dodao kako je nužno i da građanski pokreti prilikom organizovanja akcija “spuste lestvicu rizika”, jer će na taj način podstaći na aktivizam veći broj ljudi. Prema njegovim rečima, ljudi će se više mobilisati u odbranu ideja pokreta, ukoliko su akcije osmišljene bez prevelikog rizika po njihove učesnike. Prema mišljenju aktivistkinje iz Tunisa Viem Čamsi kredibilitet pokreta je osnova za mobilizaciju i uticaj na društvene promene. “Imajte kredibilan razlog i poruku, jer je ogromno nepoverenje mladih prema vladama i medijima, što nove generacije dodatno može da odvrati od aktivizma”, poručila je Čamsi. Ona smatra i da bi građanski pokreti, odnosno organizacije civilnog društva, ukoliko su u prilici, trebalo da uđu u vlast. “Ne možemo se boriti za uticaj i moć ako odbacimo ili odbijemo mogućnost da vladamo i vodimo politiku”, rekla je ona. Predstavnica organizacije “Kosovo 2.0” Besa Luci istakla je da ukoliko se želi mobilizacija građana, treba početi sa medijima. Ona smatra da i mediji moraju da doprinesu pravednijem društvu stalnim preispitivanjem sistema i uloge pojedinaca, jer je još uvek mnogo onih koji su iznad zakona. “Potrebni su nam zaista nezavisni mediji koji donose i naizgled male priče, koje se tiču konkretnih problema građana, a koje nisu u fokusu provladinih medija koji selektivno izveštavaju. Potrebne su nam razne vrste medija, mediji koji uistinu deluju u ime građana”, kazala je ona. Prema rečima predstavnika Fonda “Dajmo nadu deci” iz Liberije Abrahama Keite, za uspeh građanskih pokreta važno je poznavanje lokalne zajednice i rad sa ljudima na lokalu. “Oni koji su žrtve nekog društvenog problema, treba da budu ti koje će biti mobilisani za borbu. Ukoliko želite da vam se pridruži veliki broj ljudi, kako biste pokrenuli promene u društvu, čekaćete večno. Dovoljno je da se jedna osoba pokrene i ukoliko je ono za šta se zalaže ispravno, njoj će se pridružiti hiljade ljudi”, kazao je Abraham.