“Sporazum Beograda i Prištine mogao bi da bude postignut, ali neće dovesti do normalizacije”

Dijalog Beograda i Prištine je u krizi zbog toga što je vođen paralelno – javno, kao farsa, odnosno simulacija dijaloga, i tajno – između dvojice predsednika Hašima Tačija i Aleksandra Vučića, ocenio je juče u Beogradu politički analitičar iz Prištine Beljuj Bećaj, ali nije isključio mogućnost da sporazum bude postignut “u dogledno vreme”.

“Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine bi mogao biti postignut, ne isključujem da bude potpisan, ali isključujem da će dovesti do normalizacije. Ako na brzinu dođe do sporazuma, bez promene udaljenih stavova, suština problema će ostati otvorena, jer papir podnosi sve”, rekao je Bećaj novinarima na konferenciji “Izazovi i perspektive normalizacije odnosa Beograda i Prištine”, koju je organizovao Centar za spoljnu politiku. Bećaj nije odbacio ni mogućnost da “nekakav nacrt” tog sporazuma već postoji, jer se, kako je naveo, “govori da postoji”. On je ocenio i da prištinske takse na robu iz Srbije manje-više nemaju veze sa dijalogom, već služe kao alibi da se ne dođe do dogovora, a koriste ga kao izgovor i Tači i Vučić i međunarodna zajednica. “Podela Kosova u krajnjoj instanci znači nestanak kosovske države. Ispunjava se davnašnji san Albanaca o etničkoj državi, ali se prikriva, da se sa stvaranjem etničke države Albanaca, stvara i Velika Srbija. I tu su problemi. Ako se naruši princip promene granica, mislim da će posledice tog principa biti katastrofalne po sve nas”, naglasio je Bećaj, prenosi “Fonet”. On je rekao kako smatra da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić ispuniti obećanje da nikada neće priznati “kosovsku državu” i da se vodi idejom o razgraničenju Srba i Albanaca, da je sklon ideji podele i da aktuelna Vlada Srbije radi na povlačenju priznanja Kosova. “To ide u prilog tezi o podeli, ali koja nije za cilj imala priznanje, već prisajedinjavanje dela Kosova Albaniji, a drugog dela Srbiji”, istakao je Bećaj. Direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko rekla je da će za vraćanje za pregovarački sto biti potrebno vreme jer Beograd nije spreman da se odrekne Kosova kao glavne poluge za održavanje na vlasti aktuelnog režima. Ona je ocenila da je Kosovo definisalo svoju poziciju i donelo platformu za dijalog, a da sada to treba da učini i Srbija, sa planom kako da se Srbi integrišu u kosovsko društvo. Ona je ukazala da bez normalizacije odnosa sa Kosovom Srbija ne može ući u EU i da, ako je EU izbor za Srbiju, ona mora da pregovara kako bi dobila nešto u zamenu za priznanje Kosova. Potpredsednik opozicione Alternative u kosovskom parlamentu Ilir Deda rekao je novinarima da je okvirni papir sporazuma sada skrajnut, a podrazumevao je promenu granica, kojoj se izričito protivi 82 odsto stanovnika Kosova. “Te stotine stranica, koje su napisane, govore o potpuno netransparentnim pregovorima koje vode dva kabineta – predsednika Tačija i predsednika Vučića”, ukazao je Deda. Na taj način se, po njegovom mišljenju, ne može doći do mirovnog sporazuma. “Treba nam kredibilniji Brisel da bi se ovaj proces okončao”, izjavio je Deda, navodeći da je dijalog stao jer je briselska administracija udarila u zid, a komesari Johanes Han i Federika Mogerini obuzeti su uspehom u dijalogu u kontekstu svog pozicioniranja na predstojećim izborima u EU. Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović ocenio je da Sporazum o normalizaciji može biti potpisan krajem ove godine, nakon što dijalog bude deblokiran. On je, ukazujući da dijalog traje već godinama, ocenio kako neki nacrt sporazuma sigurno već postoji i da su granice “svakako jedan segment sporazuma” pošto je sada teritorijalno pitanje ključno.