Ovde jedino može da zaprepasti da je nešto, makar slučajno, urađeno u skladu sa zakonom
Profesorka Beogradskog univerziteta u penziji Srbijanka Turajlić smatra da su protesti “Jedan od pet miliona” autentični građanski protesti, “što je istovremeno i njihova snaga i slabost”.
“Snaga se ogleda u unisonom nezadovoljstvu građana širom Srbije aktuelnom vlašću, a slabost u tome što nema takve unisonosti, a plašim se ni jasnih stavova, u pogledu ‘dana posle’. (…) Ne znam šta bih trebalo da očekujem (od protesta najavljenih za 13. april) i plašim se da ni mnogo drugih ljudi to ne znaju. Ako želimo demokratsku državu onda se moramo opredeliti i za promenu vlasti demokratskim putem. Drugim rečima, u ovoj fazi ja bih se založila za ostvarivanje svih uslova koje je, koliko juče, formulisala ’Crta’ kao organizacija koja se profesionalno bavi izborima. Kao neko ko veruje u neophodnost profesionalnog znanja u svim oblastima, imam puno poverenje u njihovu ekspertizu i lično bih predložila da se građanski protesti oroče do ispunjenje tih zahteva. Drugim rečima, očekivala bih da se protesti nastave i posle 13. aprila sve dok vlast ne prihvati naše zahteve i ne omogući održavanje slobodnih demokratskih izbora što podrazumeva i punu slobodu medija. (…) A kad smo već kod medija, naslušali smo se ovih dana o zaprepašćenju predsednika i premijerke zbog nezakonitog upada na RTS i o njihovoj brizi i saosećanju sa zaposlenima koji su tom prilikom bili ugroženi. Ako pri tome izuzmemo nadrealnu situaciju u kojoj ministar Stefanović izgovara neverovatnu količinu neistina o scenama koje mi svi istovremeno gledamo uživo na malim ekranima, ostaje zapitanost kako se predsednik i premijerka nisu tako potresli na nezakonito rušenje u Savamali i nisu se zabrinuli za nesretne ljude kojima su nepoznati tipovi sa fantomkama stavljali lisice na ruke, i kako ih ne brine kada neko nezakonito zida kuće na Savskom nasipu i nemaju saosećanje sa građanima Beograda koji će ostati bez vode za piće, i kako im ne smeta bezakonje kada nečija tetka prenese sto hiljada evra preko granice, a izostane sućut sa građanima koji nemaju tetke a koje izbacuju iz stanova zbog kredita u švajcarskim francima i tako redom u nedogled. U stvari u zemlji u kojoj je ova vlast ukinula sve zakone, i u kojoj se sve odvija u skladu sa voljom jednog čoveka, jedino istinsko zaprepašćenje može da izazove činjenica da je nešto, makar slučajno, urađeno u skladu sa zakonom. I to nažalost nije ‘budućnost’ već sadašnjost Srbije. Budućnost Srbije mora i može da bude sasvim drugačija, mnogo lepša i pravednija. I do nje ćemo došetati pre ili posle 13. aprila.”
(Danas, 28. 3. 2019. godine)
