Zloupotreba javnih resursa i medijska neravnopravnost najviše utiču na neregularnost izbora

Zloupotreba javnih funkcija, javnih resursa i nejednaka medijska zastupljenost osnovni su problemi za fer i poštene izbore u Srbiji.

Ovo je rečeno juče na konferenciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta). U Preporukama za unapređenje izbornih uslova do 2020. godine, koje je predstavila  “Crta”, navodi se da je potrebno promeniti zakonske okvire, ali i praksu kako bi se otklonile nepravilnosti u izbornom procesu. “Smatrali smo da je ‘Crtina’ obaveza da izađe sa preporukama za koje verujemo da ih je moguće ispuniti do izbora 2020. godine. Zakonske izmene smo sveli na najmanju moguću meru i akcenat stavili na promenu prakse. Ovim konkretnim predlozima želimo da doprinesemo otvaranju dijaloga o poboljšanju izbornih uslova u Srbiji”, rekla je direktorka “Crte” Vukosava Crnjanski. U dokumentu “Crte” nalazi se 60 preporuka, ali je napomenuto da je potrebno otvoriti debatu vlasti i opozicije, kao i da je za promene izbornih uslova potrebna politička spremnost. Programski direktor “Crte” Raša Nedeljkov rekao je da je proces izborne kampanje važniji od samih izbora i da je potrebno u Nacrtu zakona o sprečavanju korupcije zabraniti zloupotrebu javnih funkcija i resursa u kampanji. “Potrebno je jasnije odrediti pojam javnih resursa i adekvatnih sankcija u slučajevima njihove zloupotrebe u kampanji”, kazao je Nedeljkov. Naglasio je i da je potrebno da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u toku kampanje objavljuje izveštaje u roku od dve nedelje, da u roku od pet dana odlučuje o prijavama i da proširi opseg kazni za emitere koji u tom periodu ne poštuju pravila. Prema njegovim rečima, “Crta” je praćenjem izbora prethodnih godina uvidela da je veliki problem neznanje članova biračkog odbora. “Videli smo da je veliki procenat zapisnika gde članovi biračkog odbora nisu bili sposobni da urade osnovne matematičke radnje. Potrebna je edukacija i provera znanja i sposobnosti ljudi koji učestvuju u izbornom procesu”, rekao je Nedeljkov. U istraživanju “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji”, koje je “Crta” sprovela od 17. do 26. oktobra prošle godine, a u kojem je učestvovalo 1.022 ljudi, zabeležen je pad podrške građana politici “čvrste ruke”. “Mladi ljudi su manje spremni da podrže autokratskog vođu, za razliku od starijih od 60 godina koji sve više podržavaju takvu politiku”, rekao je glavni istraživač “Crte” Vujo Ilić. On je ocenio da je uznemiravajuće nizak broj ljudi koji misle da poslanici Skupštine Srbije predstavljaju interese građana, a to je 13 odsto, dok većina misli da poslanici zastupaju samo interese stranke. “Dve trećine građana smatra da je bilo izbornih nepravilnosti u proteklih nekoliko godina, a jedna trećina smatra da su te nepravilnosti bile toliko ozbiljne da su ugrozile rezultate izbora”, napomenuo je Ilić. On je kazao i da mišljenje građana o bojkotu izbora zavisi od toga da li podržavaju opoziciju ili vlast, pa tako jedna četvrtina podržava, dok se 43 odsto građana protivi bojkotu. “Među građanima koji podržavaju bojkot izbora, oko 50 odsto smatra da je potrebno sprečiti kupovinu glasova i pritisak na glasače”, naglasio je Ilić.