Radovanu Karadžiću doživotni zatvor

Međunarodni sud u Hagu juče je pravosnažno osudio bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića na doživotni zatvor, zbog genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u BiH.

Sud mu je povećao kaznu, pošto je prvostepenom presudom bio osuđen na 40 godina zatvora. Karadžić (73) nije pokazao gotovo nikakvu reakciju kada je sudija Van Jensen iz Danske pročitao osuđujuću presudu, navodi AP. Jensen je rekao da je pretresno veće pogrešilo kada je osudilo Karadžića na 40 godina zatvora, imajući u vidu obim i “sistematsku okrutnost” njegovih zločina. Kako su preneli novinari BIRN-a, Jensen je kazao da su potvrđene sve tačke optužnice iz prvostepene presude, osim nekolio incidenata u tački koja se odnosi na 20 opština. Izrečenu presudu glasno su pozdravili oni koji su pratili suđenje na galeriji suda. Uoči početka izricanja presude pred zgradom Haškog suda okupili su se rođaci žrtava rata u BiH, kao i oni koji Karadžiću pružaju podršku. Kako su preneli izveštači iz Haga, jedan čovek je pred sud došao umotan u srpsku zastavu i s transparentom s porukom da je reč o političkom sudu i da su Karadžić i Ratko Mladić prvostepeno osuđeni bez dokaza. Tom prilikom je došlo do incidenta kada su tom čoveku prišli članovi porodica žrtava i njihovih udruženja. U isto vreme na zaštitnoj ogradi ispred suda predstavnici bošnjačkih udruženja postavili su transparent na kojem je pisalo “Radovan Karadžić – genocid, Adolf Hitler – Holokaust”.

Karadžić, koji je u sudskom pritvoru u Sheveningenu od 30. jula 2008, zatražio je da bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi, dok je Tužilaštvo žalbom zatražilo da Karadžić bude osuđen na doživotni zatvor. Tribunal je 24. marta 2016. Karadžića proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95. Po prvostepenoj presudi, srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski su, u julu 1995, streljale “najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca” iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu. Pored genocida, Karadžić je osuđen za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Raspravno veće je Karadžića oslobodilo krivice po tački optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u još sedam bosanskih opština, ocenjujući da tu optužbu tužilaštvo nije dokazalo. Karadžićev advokat Piter Robinson rekao je da njegov klijent oseća “moralnu odgovornost” za ratne zločine počinjene tokom oružanog sukoba 1992-1995, ali se ne slaže sa međunarodnim sudom za ratne zločine da on snosi “individualnu krivičnu odgovornost”. Robinson je rekao da je Karadžić rešen da nastavi borbu da skine ljagu sa svog imena. “On kaže da je danas politika trijufovala nad pravdom. Žalbeno veće je prešlo preko nepravednog suđenja i nefer presude”, rekao je Robinson. Prvu optužnicu protiv Karadžića, Haški tribunal podigao je u julu 1995. Vlasti Srbije uhapsile su ga, kako su saopštile 21. jula 2008. godine u Beogradu. Karadžićevi advokati tvrdili su, međutim, da je on bio uhapšen 18. jula i da je tri dana držan na nepoznatom mestu.