Masakr u džamijama na Novom Zelandu

U pucnjavama u dve džamije na Novom Zelandu, u gradu Krajstčerču, najmanje 49 osoba je ubijeno, a desetine su ranjene.

Uhapšen je napadač, identifikovan kao Australijanac Brenton Tarant. Navodi se da je u džamiji Al Nur stradala 41, a u džamiji Linvud osam osoba. Tarant je prenosio uživo preko “Fejsbuka” kako puca na vernike. Snimak u trajanju od 16 minuta postavljen je na stranicu koja pripada Tarantu, ali ga je “Fejsbuk” ubrzo obrisao. Ovo je najsmrtonosniji napad u istoriji Novog Zelanda, a premijerka te zemlje Džasinda Ardern kazala je da je osumnjičeni napadač australijski državljanin “koji je povremeno dolazio na Novi Zeland i ostajao određeno vreme”. Gradonačelnica Krajstčerča Lien Dalziel rekla je da je osumnjičeni ciljano izvršio napad na Novi Zeland zbog reputacije ove zemlje kao bezbedne. Uhapšeno je ukupno četvoro osumnjičenih, a troje koji su direktno povezani sa napadom su u pritvoru. Pronađene su dve eksplozivne naprave spojene na vozila osumnjičenih i obe su onesposobljene. Vlasti su poručile svim džamijama da drže zatvorena vrata do daljeg. Napad su osudili brojni svetski zvaničnici, a izazvao je proteste muslimana širom sveta.

Kako je naveo jedan turski zvaničnik, Tarant je svojevremeno produžio boravak u Turskoj, a njegovi pokreti i kontakti se tamo istražuju. A bugarski premijer Bojko Borisov i visoki zvaničnici sinoć su održali sastanak povodom informacija da je napadač na džamije u periodu od 9. do 15. novembra prošle godine boravio u toj zemlji. Savezni tužilac Sotir Cacarov naveo je da je Tarant došao u Sofiju letom iz Dubaija, iznajmio automobil narednog dana i obišao gradove znamenite za bugarsku istoriju, javila je agencija BTA. On je 15. novembra napustio Bugarsku i otputovao za Rumuniju odakle je otputovao za Mađarsku, naveo je Cacarov i dodao da je Tarant boravio i u Crnoj Gori i Srbiji, i to u periodu od 28. do 30 decembra 2016. godine. Cacarov je naveo da bugarska služba bezbednosti sarađuje i sa kolegama iz Srbije i Crne Gore u vezi sa tim, ali i sa službama iz SAD, Novog Zelanda, Australije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kako ističe “Frans pres”, Tarant je napisao manifest na 74 stranice pod nazivom “Velika zamena” po ugledu na istoimenu teoriju zavere koja potiče iz Francuske sa tezom da imigrantske grupe, koje imaju veću stopu nataliteta, uzimaju prostor evropskom stanovništvu u njihovim domovima. Navodi se da Tarant potiče iz radničke porodice sa niskim prihodima. “U svom manifestu izneo je antiimigrantske poglede. Pominje i imena nekoliko srpskih ličnosti, kao što je Miloš Obilić, apokrifni vitez koji se u srpskoj tradiciji predstavlja kao junak koji je ubio turskog sultana Murata u boju na Kosovu 1389. godine. Tarant pominje i srpskog kneza Lazara koga je Obilić služio i koji je ubijen u Kosovskoj bici. Na Tarantovom oružju ispisana su, između ostalih, i imena Baja Pivljanina i Novaka Vujoševića, koji su u kasnijim razdobljima vodili ustanke protiv Osmanlija i smatrani su herojima u svojim zajednicama, kao i ime crnogorskog vojvode Marka Miljanova. Uz imena napadača na džamiju u Kvebeku Aleksandra Bisoneta i italijanskog ekstremiste Luke Trajinija, koji je prošle godine vatrenim oružjem ranio nekoliko afričkih migranata u Maserati, pominje se i Opsada Beča iz 1683. godine, tokom koje su hrišćani porazili muslimane, i 1571. godina, kada je Otomansko carstvo pretrpelo poraz u Bici kod Lepanta. Ispisano je i ime Skenderbega, kao i ‘Za Madrid’, ‘Za Roterdam’… U pozadini Tarantovog video snimka čuje se muzika – jedna pesma je na srpskom, druga na nemačkom jeziku. Pesma na srpskom referira na Radovana Karadžića, osuđenog ratnog zločinca i političkog vođu bosanskih Srba”, prenosi Radio Slobodna Evropa.