Foto: Pixabay.com

Objavljen prvi Nacrt zakona o utvrđivanju porekla imovine

Ministarstvo pravde objavilo je na svojoj internet prezentaciji prvi Nacrt zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, kako bi se, navodi se u saopštenju, svi zainteresovani upoznali sa novim predloženim zakonskim rešenjima.

“Nacrt ovog zakona predlaže uvođenje novog načina kojim se uređuju uslovi i postupci pod kojima se utvrđuje imovina i uvećanje imovine fizičkog lica, njegovi prihodi stečeni u određenom periodu, kao i poseban porez na uvećanje imovine za koje fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način. Ministarstvo pravde u narednom periodu otvoriće javnu raspravu kako bi stručna i opšta javnost mogla da dostavi svoje komentare i sugestije u cilju unapređenja teksta zakona”, ističe se u saopštenju. Dodaje se da je Nacrt izradila radna grupa Ministarstva pravde, koju su činili predstavnici ministarstava pravde, finansija i Poreske uprave. “Glas Amerike” podseća da je ministarka pravde Nela Kuburović nedavno izjavila da radna verzija zakona predviđa da će se imovina ispitivati unazad 10 godina i to ne samo imovina funkcionera, već svih građana koji svojim stilom života mogu da izazovu bilo kakvu sumnju da njihovi prihodi nisu u skladu s onim što su prijavili. A “Transparentnost Srbija” ističe da bi uz Nacrt zakona  trebalo da bude objavljeno i obrazloženje kako bi se videlo zbog čega predlagač smatra da ta materija treba da bude uređena kroz poseban zakon, a ne kroz eventualne dopune drugih propisa. “Sve vreme u zakonodavstvu postoji mogućnost oduzimanja imovine za koju se zna da je stečena vršenjem određenog krivičnog dela, privrednog prestupa ili prekršaja. Imajući sve to u vidu, nužan korak koji je trebalo da prethodi ne samo donošenju, već i početku pisanja novog zakona, je da se utvrdi u kojim situacijama postojeći zakonski mehanizmi nisu bili dovoljno dobri, odnosno da li je u pitanju slabost zakonskih odredaba ili odsustvo sredstava i volje da se ona primene”, ističu u “Transparentnosti”. Napominje se da su u javnosti mogli da se čuju argumenti koji se odnose na nedovoljan broj zaposlenih u Poreskoj upravi koji su radili na sličnim poslovima, nedovoljnu ažurnost baza i povezanost sa drugim institucijama, što ne pruža dovoljno obrazloženja o izmeni ili donošenju pravnih normi. “Nacrt predviđa bitno drugačija pravila o utvrđivanju poreske osnovice, visini poreske stope i zastarelosti u odnosu na ona koja su do sada postojala, pri čemu je za postupak utvrđivanja imovine i posebnog poreza odabran datum za koji se ne može utvrditi zašto je odabran. Naime, 1. januar 2007. nije u vezi sa odredbama postojećih poreskih propisa”, navodi “Transparentnost”. Dodaje se da je taj zakon godinama izričito najavljivan kao antikorupcijski, ali u njemu nema normi koje bi se posebno odnosile na osobe za koje bi se moglo pomisliti da mogu biti uključene u korupciju, odnosno na javne funkcionere i druge osobe angažovane na poslovima u javnom sektoru.

Podsetimo, o donošenju Zakona o poreklu imovine govori se od 6. decembra 2001. godine, kada je tadašnji član vladinog Saveta za borbu protiv korupcije profesor Čedomir Čupić prvi pokrenuo javnu raspravu. Od tada do danas mnogi funkcioneri najavljivali su donošenje zakona. Aleksandar Vučić je još u novembru 2012, kao prvi potpredsednik Vlade Srbije, najavio da će se predlog ovog zakona naći pred poslanicima početkom 2013, a zatim je taj rok pomerio na jun te godine. Početkom 2015. Vučić je izjavio da je u planu da tokom te godine zakon bude usvojen, da bi u avgustu 2016. najavio usvajanje zakona do kraja te godine. Stručnjaci su često  upozoravali na potencijanu neustavnost retroaktivnosti zakona, što je odredba koje nije lišen ni postojeći nacrt zakona.