Organizacije civilnog društva ponudile strategiju za Kosovo, EU i NATO

Osamnaest organizacija civilnog društva u Srbiji potpisalo je Novu spoljnopolitičku inicijativu, dokument od četiri tačke koje se tiču odnosa prema Kosovu, EU, regionu i NATO, a koji je upućen predstavnicima vlasti i opozicije od kojih se očekuje da postignu konsenzus radi spoljnopolitičkog pozicioniranja i međunarodnog položaja Srbije.

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine, intenziviranje evropskih integracija, razvoj odnosa sa susedima u regionu i saradnja sa NATO, pitanja su oko kojih u Srbiji nema ni društvenog konsenzusa niti razgovora, istakao je Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku, jedne od organizacija potpisnica Inicijative, navodi Radio Slobodna Evropa. „Vidimo da mi danas nemamo jasno formulisan, kao poseban dokument, spoljnopolitičku strategiju zemlje“, rekao je Đukanović. Kako su u svojoj inicijativi navele organizacije, „uzimajući u obzir duboku podeljenost srpskog društva, bez završetka procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ne postoji mogućnost za uspešan demokratski i privredni razvoj Srbije, niti za njeno pozicioniranje na Zapadnom Balkanu“. Svako odsustvo potpunog uređenja odnosa izmedu Beograda i Prištine „samo će dodatno izolovati zemlju i dovesti je u krajnje nepovoljan položaj“, upozorava se u preambuli Nove spoljnopolitičke inicijative. Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić rekla je da su svesni da ono što traže nije ni lako ni jednostovno i da zahteva političku hrabrost. „Ali smo takođe svesni da bez toga nije moguće zamisliti evropeizaciju i modernizaciju Srbije, jer je nerešeni kosovski problem zarobio čitav proces evrointegracija. Opredeljeni smo za mirno rešenje koje može biti jedino plod kompromisa. Normalizacija odnosa Beograda i Prištine mora da bude sveobuhvatna i u skladu sa evropskom perspektivom zarad uspostavljanja trajnog mira i stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana“, rekla je Grubješić. U zajedničkom dokumentu navodi se i da je, uprkos unutrašnjim problemima u EU i predstojećim izborima za Evropski parlament, nužno ubrzati proces evropskih integracija Srbije koji je, kako ocenjuju, „zarobljen nepostojanjem sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine i nesprovođenjem unutrašnjih reformi“. „Modernizacija srpskog društva suštinski je nezamisliva bez procesa evropskih integracija“, ističe se u inicijativi. Navodi se i da je potrebno „što pre pristupiti uspostavljanju pune saradnje između Srbije i njenih suseda, na temeljima ravnopravnosti i međusobnog uvažavanja“. A Jelica Minić iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji rekla je da bi se, kada su u pitanju odnosi i komunikacija sa susedima, trebalo držati pristojnog i konzistentnog vokabulara. U dokumentu se navodi i da intenziviranje pune saradnje i partnerstva sa NATO „predstavlja vitalni interes za Srbiju i njene građane“. Ističe se da je „potrebno zaustaviti anti-NATO medijske kampanje“, jer, kako se ocenjuje, „konkretna saradnja Srbije sa NATO iz godinu u godinu napreduje“. „Imajući u vidu iskustva drugih zapadnobalkanskih zemalja, očigledno je da niko od njih nije ostvario svoje suštinske i strateške interese bez pune saradnje i partnerstva sa NATO“, piše u Inicijativi. Suzana Grubješić je ukazala da je gotovo celo Balkansko poluostrvo u EU i NATO, a da je, kada je u pitanju odnos Srbije prema toj Alijansi, upadljiv jedan paradoks. „U 2003. godini, samo četiri godine nakon NATO bombardovanja, podrška Srbije ulasku u NATO bila je 30 procenata, a danas, po poslednjim istraživanjima iz januara, ta podrška je spala na svega sedam procenata. Međutim, tu je i drugi paradoks – da je saradnja Srbije i NATO svake godine sve bolja i sve veća i uskoro se očekuje potpisivanje novog Individualnog plana partnerstva (IPAPP), ali da se istovremeno vodi bespoštedna medijska kampanja – i protiv ovakve saradnje i protiv NATO“, rekla je Grubješić, koja je dodala da iako je i podrška evrointegracijama zemlje opadala, evropsko opredeljenje nikada nije dovođeno u pitanje. Pokretači Inicijative navode da ona ostaje otvorena i za druge organizacije civilnog društva koje žele da je potpišu, a do sada su to učinili Beogradski fond za političku izuzetnost, Centar za regionalizam, Centar za spoljnu politiku, Evropski pokret u Srbiji – Novi Sad, Evropski pokret u Srbiji, Forum za bezbednost i demokratiju, Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, Helsinški odbor za ljudska prava, Institut za evropske poslove, ISAC Fond, Centar savremene politike – European Western Balkans, Centar za primenjene evropske studije, Savet za strateške politike, Međunarodni naučni forum „Dunav – reka saradnje“, Građanska platforma, Atlantski savet Srbije, Centar modernih veština i Akademija ženskog liderstva.