“Beograd za 460.000 evra kupio sistem kontrole ulaska u zgrade uprave”
Gradske vlasti u Beogradu prošle godine kupile su bezbednosni sistem za kontrolu ulaska i prolaska u dve zgrade gradske uprave za koji su predvideli i zahtevali tenderom da između ostalog identifikuje građane i zaposlene na osnovu otisaka vena sa dlana, piše sajt “Pištaljka”.
Na tender se u maju prošle godine javio samo jedan ponuđač koji je i dobio posao vredan oko 460.000 evra. “Pištaljka” saznaje da ni više od pola godine od tendera ulazne kapije ne funkcionišu. Štaviše, kako se ističe, u zgradama uprave u Kraljice Marije (zgrada „Ineksa“) i u Ulici 27. marta u kojima su kapije instalirane i dalje rade radnici obezbeđenja koji ne znaju ni da će identifikacija metodom otiska vena sa dlana postojati u zgradama i tvrde da će se kroz ulazne kapije prolaziti uz pomoć plastičnih kartica. Za sada, kako su se novinari “Pištaljke” uverili, skupoceni sistem kontrole ulaska je postavljen, ali još ne radi, pa građani mogu slobodno da prolaze do gradskih servisa – sekretarijata i službi gradske uprave. “Šta još osim ‘kontrolera sa integrisanim biometrijskim čitačem otisaka vena sa dlana’ u skupocenom sistemu za kontrolu ulaska ne funkcioniše ‘Pištaljka’ nije uspela da sazna, jer načelnica gradske uprave Sandra Pantelić izbegava kontakt s novinarima, ne odgovara na brojne telefonske pozive, niti na mejlove, a do objave ovog teksta ona je – tvrde njeni saradnici – neprekidno bila na sastancima ili zauzeta. Kada smo došli u zgradu kancelarije načelnice u najavljenu posetu – načelnica Pantelić je opet bila na sastanku, ali van zgrade”, navodi se u tekstu. Beogradska firma “Makina” (Macchina), koja je jedina učestvovala na tenderu i dobila posao, takođe nije odgovorila na pitanja “Pištaljke” o tome zašto sistem ne funkcioniše i gde su još instalirali mehanizme za identifikaciju ljudi skeniranjem vena. “Konkurentske firme ne žele javno da komentarišu ovaj slučaj ali nezvanično, uz izražavanje sumnje u regularnost posla, navode da se sistem identifikacije na osnovu biometrije koristi pre svega u objektima sa visokim rizikom, ne i ustanovama kakve su gradski sekretarijati”, piše u tekstu.
Sudeći po konkursnoj dokumentaciji, sistem za kontrolu pristupa omogućiće svakom sekretarijatu pristup bazi iz koje će moći da se prati evidencija posetilaca, ali i kretanje zaposlenih i trenutni uvid u broj zaposlenih. Ipak, biometrijski podaci smatraju se privatnim pa se zahtev za njima uvek mora opravdati. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti na svom sajtu objavio je mišljenje da je zahtev za biometrijskim podacima radi kontrole radnog vremena zaposlenog – nepotrebno zadiranje u privatnost pojedinca. „Uvođenje biometrijskih mera samo i isključivo radi kontrole radnog vremena je prekomerno, nesrazmerno i njihovo uvođenje predstavlja nepotrebno zadiranje u privatnost pojedinca, jer se svrha obrade može postići i na druge načine, boljom organizacijom zaposlenih, određivanjem lica koja će kontrolisati odlazak i dolazak zaposlenih i slično, a šteta koja može nastati zloupotrebom ovih podataka veća je od koristi koju rukovalac podatka može imati“, navodi se u mišljenju Poverenika.
