“Mali napredak u oblasti ljudskih prava u Srbiji, nastavljeni napadi na novinare”

U Srbiji je ostvaren mali napredak na polju zaštite ljudskih prava; krivična gonjenja za ratne zločine pred domaćim sudovima napreduju sporo, uz nedostatak političke podrške; položaj novinara i dalje je nesiguran, a azilni sistem i dalje je manjkav, navodi se u godišnjem izveštaju organizacije “Hjuman rajts voč”.

U izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji u 2018. godini ističe se da je mali broj visokih zvaničnika umešanih u ratne zločine odgovarao pred srpskim sudovima. Do avgusta 2018. godine 11 slučajeva ratnih zločina i dalje se nalazilo u fazi istrage, a 19 u postupku pred sudovima u Srbiji, dok je Tužilaštvo za ratne zločine u istom periodu podiglo dve nove optužnice. U prvih osam meseci 2018. nije doneta nijedna presuda u slučajevima ratnih zločina, a Apelacioni sud je šest osoba oslobodio optužbi, dok je jedan slučaj vraćen na ponovno suđenje. Izdvaja se nekoliko slučajeva, među kojima je suđenje za ratne zločine u Srebrenici, koje je omeo niz kašnjenja i u kome je u junu jedan svedok odustao od svedočenja, navodeći da su mu upućivane pretnje uprkos činjenici da ima zaštićen identitet. Kako prenosi “Fonet”, u izveštaju se navodi da su napadi i pretnje novinarima nastavljeni, uz neodgovarajuće reakcije vlasti u Srbiji, a da su provladini mediji klevetali nezavisne medijske kuće i novinare. Ističe se da je u prvih osam meseci 2018. NUNS zabeležio 50 slučajeva nasilja, pretnji ili zatrašivanja novinara, među kojima četiri fizička napada i 18 slučajeva u kojima su novinare zastrašivali državni zvaničnici. Kao poseban slučaj izdvojen je nestanak novinara Stefana Cvetkovića, koji se posle nekoliko dana pojavio i rekao da je bio kidnapovan i navodi se da je krivična istraga u tom slučaju još u toku. Drugi izdvojeni slučaj jeste portal “Južne vesti”, koji je objavio da su poreski organi pokrenuli proceduru kojom se portal primorava da isplati 8.500 evra na ime odštete. Kako se dodaje, Komisija uspostavljena da istraži ubistva troje poznatih novinara, Dade Vujasinović 1994, Slavka Ćuruvije 1999. i Milana Pantića 2001. godine, nije ostvarila napredak.

U izveštaju se napominje da je Evropska komisija u svom izveštaju iz aprila naglasila nedostatak napretka Srbije na polju slobode izražavanja i navela da to predstavlja “povod za veću zabrinutost”, dok je u junu Savet EU insistirao na tome da Srbija pojača napore u cilju istrage slučajeva napada na novinare. Kada je reč o migrantima, navodi se da je u prvih sedam meseci u Srbiji registrovano 4.715 tražilaca azila, da je samo 151 podneo prijavu u Srbiji, izbeglički status je odobren za devet osoba, a supsidijarna zaštita u 14 slučajeva. Dodaje se da je proces odlučivanja o azilu i dalje neadekvatan, uz niske stope priznavanja i duga odlaganja donošenja odluka. Navodi se da su nastavljeni napadi usmereni protiv LGBT osoba i aktivista i da je u prvih osam meseci organizacija “Da se zna” zabeležila devet incidenata protiv LGBT osoba, uključujući četiri fizička napada i pet slučajeva pretnji i zastrašivanja. Naglašava se i da su istrage često spore, a podizanje optužnica retko.