Stoltenberg: Odluka o vojsci može imati ozbiljne posledice po budućnost Kosova

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je zvaničnu Prištinu da će se suočiti sa ozbiljnim posledicama ako nastavi proces transformacije kosovskih Bezbednosnih snaga u vojsku Kosova.

Kako je naglasio, takav korak dolazi u pogrešno vreme, suprotan je preporukama mnogih NATO saveznika i može imati ozbiljne posledice po kosovske evroatlantske integracije. “U isto vreme, nove tarife koje je uvela Priština stvaraju nove podele. Takvi koraci dodatno otežavaju dijalog između Beograda i Prištine u kojem posreduje Evropska unija. Ali to ostaje jedini način da se postigne postojan mir u regionu”, ocenio je Stoltenberg, prenose mediji u regionu. Kako navodi Radio Slobodna Evropa, kosovski predsednik Ramuš Haradinaj rekao je da Kosovo neće imati vojsku za sever Kosova, već za međunarodne misije, poput onih koje NATO sprovodi u drugim državama. “Mi imamo vojsku za Avganistan, za Irak, kako bismo pomogli NATO-u, ali nemamo planove za sever Kosova. To je legitimno pravo. Pozivamo Srbe da služe u Kosovskoj bezbednosnoj službi, koja će i dalje tako da se zove”, kazao je Haradinaj. Gotovo istovremeno, u kontekstu najavljenog formiranja kosovske armije, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić pomenula je i mogućnost angažovanja Vojske Srbije. “Nadam se da nikada nećemo morati da upotrebimo svoju vojsku, ali, nažalost, mislim da je to u ovom trenutku jedna od opcija na stolu”, kazala je Brnabić novinarima u Vladi Srbije, nekoliko sati pre nego što je Stoltenberg izneo svoje ocene. Upitana je i kakva očekivanja Beograd ima od Kine i Rusije, sa čijim se ambasadorima predsednik Srbije sastao pre dva dana. On je tada, kako je saopšteno iz predsednikovog kabineta, izneo ocenu o opasnosti koju predstavlja formiranje vojske Kosova i uputio apel za pomoć tih dveju sila Srbiji. Premijerka Brnabić istakla je da će se Srbija po pitanju kosovske vojske obratiti Savetu bezbednosti . “Mi ćemo, naravno, apelovati na sve članice, pre svega stalne članice SB UN, zato što ni po jednom međunarodnom sporazumu ne postoji opcija da takozvano Kosovo, da privremene institucije samouprave u Prištini, formiraju sopstvenu vojsku. Ni po jednom. Dakle, u tom slučaju, oni koji su dali mandat UNMIK-u, EULEX-u, KFOR-u, moraju da se umešaju i da kažu – ljudi, ako vi nećete da poštujete sopstveni ustav, onda morate da poštujete ono što smo vam mi dali kao mandat. Trudićemo se, dakle, i njih da pozovemo, koliko god puta je potrebno, da pozovu Prištinu na poštovanje međunarodnih sporazuma”, kazala je Brnabić.

A Skupština Kosova će 14. decembra glasati za zakone koji predviđaju promenu mandata KBS u oružane snage. Dok ime ostaje isto, novi mandat predviđa promenu strukture i službe, tačnije “nove nadležnosti koje se tiču očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, građana, imovine i interesa Kosova, kao i vojne podrške civilnim vlastima i učešća u međunarodnim operacijama”. Zbog nedostatka podrške srpskih poslanika, Vlada Ramuša Haradinaja odlučila se da umesto ustavnih, pokrene zakonske izmene za transformaciju ovih snaga, s tim što bi ime ostalo isto sve dok se ne postigne saglasnost sa kosovskim Srbima da se ono promeni putem ustavnih korekcija.