Evropski parlament usvojio rezoluciju o Srbiji
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su juče u Briselu rezoluciju u kojoj se ocenjuje da je Srbija ostvarila napredak u ekonomskim reformama, ali da je od ključnog značaja da se u reformama pravosuđa, suzbijanju korupcije i slobodi medija ostvare opipljivi rezultati.
Dokument, koji je sačinio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister, usvojen je sa 503 glasa za, 85 poslanika glasalo je protiv, uz 47 uzdržanih. Evropski parlament (EP) usvojio je šest od osam predloženih amandmana na rezoluciju o Srbiji, uključujući one koji se odnose na slučaj “Savamala”, na odnos srpskih vlasti prema genocidu u Srebrenici i na očuvanje zaštićenih sredina, uz osvrt na gradnju hidroelektrana na Staroj planini. U dva amandmana koji se odnose na slučaj “Savamala” navodi se da EP “primećuje izvestan napredak u slučaju nezakonitog uništavanja privatne svojine i lišavanja slobode kretanja u beogradskoj četvrti Savamala u aprilu 2016. godine” i poziva na rešavanje tog slučaja i na punu saradnju sa pravosudnim organima kako bi svi počinioci bili privedeni pravdi. Taj amandman podneli su poslanici Viktor Boštinaru i Tanja Fajon, u ime poslaničke grupe Socijalista i demokrata, kao i Igor Šoltes iz grupe Zelenih. U četvrtom amandmanu, koji je podneo Šoltes, ističe se da EP “žali zbog kontinuiranog poricanja genocida u Srebrenici od nekih srpskih vlasti, podseća ih da puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, i mehanizmom koji ga je nasledio, takođe uključuje puno prihvatanje i primenu njegovih presuda i odluka, i naglašava da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU”. Usvojen je i peti, takođe Šoltesov, amandman o očuvanju zaštićenih sredina, u kojem se vlada Srbija poziva da “usvoji neophodne mere očuvanja zaštićenih oblasti, naročito uzimajući u obzir razvoj hidroelektrana u osetljivim područjima kao što je Nacionalni park Stara planina”. Vlada Srbije se poziva i da u tom kontekstu sprovede temeljnu procenu uticaja na životnu sredinu, prema standardima EU, i ohrabruje da poveća transparentnost o planiranim projektima. Usvojena su i dva amandmana izvestioca Mekalistera – šesti i sedmi, koji su tehničke prirode. Nije usvojen amandman broj dva o neprihvatljivim poreskim procedurama, likvidaciji i stečaju privatnih preduzeća, kao ni osmi amandman, Monike Makovej, koji se odnosi na poziv Srbiji da ne izručuje političke optuženike u zemlje u kojima postoji rizik od torture i nehumanog tretmana. Rezolucija razmatra ovogodišnji Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije i pozdravlja napore za normalizaciju odnosa s Prištinom, uz stav da “svaki dogovor o tome može biti prihvatljiv samo ako se o njemu dogovore obe strane”, i ako se njime očuvaju stabilnost regiona i međunarodno pravo. Evroposlanici “ukazuju na tekuću raspravu i izjave o mogućim korekcijama granica između Srbije i Kosova, uključujući razmenu teritorija” i “ističu višenacionalnu strukturu Kosova i Srbije” i kažu da “etnički čiste države ne treba da budu cilj u regionu”.
