Fiskalni savet: U budžetu nedovoljno izdvajanja za tri oblasti
Fiskalni savet Srbije ocenio je juče da je planirani fiskalni deficit u predlogu budžeta Srbije za 2019. godinu dobar i da će dovesti do daljeg smanjenja visokog učešća javnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod, sa 54 odsto BDP na 51,5 odsto.
Kao glavnu kritiku predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naveo je da budžet ne predviđa efikasne mere za ubrzanje privrednog rasta, dok je nedovoljno izdvajanja u infrastrukturu, prosvetu i zdravstvo. “Nedovoljno je investicija u putnu infrastrukturu, prosvetu i zdravstvo. Bilo je potrebno još 200 miliona evra u odnosu na ono što budžet predviđa“, rekao je Petrović na konferenciji za novinare. Dodao je da je umesto u investicije u privredni rast, novac u budžetu za narednu godinu „otišao“ na opremanje vojske i policije, kao i na uvećanje plata. Petrović je istakao da je rast Srbije i dalje ispod proseka zemalja centralne i istočne evrope sa kojima možemo da se poredimo i ocenio da će se to zaostajanje nastaviti. Kazao je i da je novac predviđen za investicije u infrastrukturu uglavnom predviđen za eksproprijaciju zemljišta, a da će stvarne investicije ostati na ovogodišnjem nivou. Kada je reč o kapitalnim investicijama, Fiskalni savet je ocenio da ti rashodi u budžetu iznose 165 milijardi dinara, ali da se najveći deo odnosi na kupovinu opreme za vojsku i policiju. Petrović je ocenio da je povećanje plata u javnom sektoru, koje je predviđeno budžetom, paušalno i da je to trebalo da bude rešeno platnim razredima. „Plate u državnom sektoru prosečno će rasti devet odsto, što je dvostruko više nego u privatnom sektoru“, kazao je Petrović. On je ukazao i da se ponovo krši budžetska procedura, jer će rasprava umesto mesec dana trajati samo nekoliko dana, iako u uslovima fiskalne stabilnosti za tim nema potrebe. Petrović je rekao da Fiskalni savet podržava povlačenje zakona o smanjenju penzija, ali da poziva Vladu Srbije da donese jasno pravilo kako će se ubuduće uređivati penzije, čiji rast treba da bude usklađen sa rastom inflacije i BDP.
S druge strane, ministar finansija Siniša Mali izjavio je da predloženi budžet i set reformskih zakona predstavljaju zdrave temelje za dalje unapređenje svih oblasti društva, što će za rezultat imati, kako je naglasio, ono što je najvažnije za građane Srbije – dalje podizanje životnog standarda, povećanje investicionih aktivnosti i smanjenje nezaposlenosti.