Nova godina će stići i onima koji od svojih gradova neće napraviti diznilend za idiote

Novinar Teofil Pančić pita se “zašto naši srpski napredni gradovi, a pre svega najnapredniji Beograd, moraju da izgledaju kao kombinacija prokislo lošeg vica i propale scenografije za uvodne (‘idilične’) kadrove filma katastrofe”?

“Samo zato što će za mesec i po dana Nova godina? Pa šta? Nova će godina stići isto tako – samo za manje pare – i onima koji od svojih gradova neće napraviti diznilend za idiote. Ovako sam, otprilike, dumao gledajući ono čudesno na početku Knez Mihajlove, tamo kod palate Albanija, onu skalameriju koja kanda predstavlja Trijumfalnu kapiju s dva perona, iliti piratsku kopiju kopijine kopije onoga nečega što se, iz nekog razloga, baš zapatilo kod provincijalnih dilera šljašteće urbo-bižuterije. Pa je na tu nakaznu prikazu i prikaznu nakazu još zapandrčilo i službeni grb Beograda, valjda zato da neko neobavešten – na primer, neko od famoznih ‘bugarskih turista’, za nijansu manje vidljivih od međugorske Gospe – slučajno ne pomisli da je to što je Beograd ovih dana uvaljan u prezle i samo što nije počeo da se panira u tiganju od nedestilovane tuposti i zešećerene grdobnosti (one, dakle, koja nam se prikazuje u obličju petparačke ubavosti po kriterijumima vremešnih usedelica iz domaćih humorističkih serija iz cca 1976), neka privatna inicijativa i malo (u)lično ludilo, a ne nešto iza čega stoje njegovi upravljači. E pa, stoje, još kako. Da se razumemo, nije mi simpatičan estetski puritanizam; izvesna doza kiča potrebna je ljudskom životu, pa tako i gradu po ljudskoj meri. Koja tačno doza? Niko ne može da bude jedini ovlašćeni merač, neprikosnoveni arbitar elegancije. Niko normalan za sebe ni ne traži takvo mesto. Ali, neko osećanje mere, sklada i ukusa, neka elementarna osvešćenost, neka bazična civilizacijska kočničica, sprečiće vas valjda da od grada koji je potpao pod vašu upravu napravite ovaploćenje najšizoidnijih fantazija bontoniranog ćifte na esidu. Jesam li bio dovoljno jasan? Ako nisam, može i ovako: jeste li vi, ljudi, normalni? Zašto nas ne pustite da živimo koliko-toliko dostojno i mirno? Ako je stvar u parama, dajte da se dogovorimo: vi uzmite koliko vam treba, to jest koliko uzimate na ovakvim i sličnim kerefekama, ali zapravo nemojte raditi ništa – a pogotovo nemojte bilo šta da ukrašavate i ulepšavate. Evo ruke!”

(Vreme, 22. 11. 2018. godine)