Ima li vlast u vidu da sve ovo što se ovde radi neko pedantno beleži?
Urednica “Nove ekonomije” Biljana Stepanović osvrnula se na prošlonedeljnu vest da Irak i Vanuatu nisu više na crnoj listi Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF) , dok se tamo još nalazi Srbija, u društvu sa Etiopijom, Ganom, Sirijom i Pakistanom.
“Dakle, Srbija je zemlja osumnjičena za pranje novca, finansiranje međunarodnog terorizma i zemlja u kojoj se ne može transparentno i lako utvrditi stvarno vlasništvo nad firmama. Između ostalog. Imamo i drugu, na prvi pogled nepovezanu vest koju niko nije demantovao, a posle koje bi u zemljama koje nisu ni blizu FATF-ove liste, ostavku podneo bar jedan ministar, ako ne bi pala i cela vlada. Kod nas se osim Tvitera i par portala, niko nije ni osvrnuo. Naime, ispostavilo se da Ministarstvo policije, na čijem je čelu veoma dubiozni doktor Nebojša Stefanović, izdaje dozvole za izvoz oružja preduzeću čiji je vlasnik – ne bi čovek verovao – baš otac ministra Nebojše Stefanovića. U kojoj to uređenoj zemlji sveta može da se desi da, zamišljamo, otac i sin sednu uveče, otac kaže sinu koje dozvole treba da mu izda ujutru kad dođe na posao, a ovaj ujutru to i uradi. Taman i da izvoze pogačice sa susamom, a ne oružje. Kod nas, vidimo, to može. Vest se objavi, niko ne demantuje i idemo dalje. U kojoj to zemlji sveta jedna grupa huligana, kojoj tepamo ‘navijači’, može da upadne u restoran pun gostiju sa bejzbol palicama i demolira i inventar i goste koji joj se nađu na putu? U kojoj zemlji može da se sruši ceo Savamala kvart usred noći i niko ‘ne zna’ ko je to i po čijem nalogu uradio? U kojoj zemlji je moguće da se u službenom vozilu ministarstva kod državnog sekretara pronađe droga? U kojoj još zemlji ministar odbrane može da napravi čuvenu aferu ‘tetka’ sa potpuno nadrealnim objašnjenjima? Ovo nabrajanje sa uzaludnim pitanjima moglo bi da potraje. Sad je valjda jasno da to samo izgleda kako sve ove afere prolaze, zatrpane gomilom teških gluposti ili stručno rečeno ‘spinova’ po paradržavnim propagandnim servisima – koje neki pogrešno nazivaju medijima – bez ikakvih posledica. Sad se lepo vidi da neko to sve ipak pažljivo prati i pedantno beleži. Taj neko uopšte nije lakoveran. On ne gleda ni ‘Pink’, niti čita ‘Informer’. Da li to predstavnici ove vlasti imaju u vidu?”
(Nova ekonomija, novembar 2018. godine)
