Srbija ostala na crnoj listi FATF
Srbija ni posle osam meseci nije skinuta sa „crne liste“ zemalja sa „sistemskim manjkavostima“ u borbi protiv terorizma i pranja novca Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF), objavio je “Insajder”.
Na toj listi, kako se podseća, Srbija se prvi put našla u februaru ove godine, a uprkos tvrdnjama predstavnika vlasti da su u međuvremenu ispunjene sve preporuke FATF, procena ovog tela, nakon revizije u junu i sada u oktobru, ostala je ista – Srbija i dalje predstavlja rizik za međunarodni finansijski sistem. Sa „crne liste“ su u međuvremenu skinuti Irak i Vanuatu, dok je Srbija i dalje u društvu Etiopije, Gane, Sirije, Pakistana… Novi izveštaj o napretku u primeni preporuka za sprečavanje pranja novca i terorizma u 11 visoko rizičnih zemalja, među kojima je i dalje Srbija, FATF je završio 19. oktobra. U njemu se navodi da je od februara Srbija napravila napredak, ali se konstatuje da nisu otklonjeni svi strateški nedostaci u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Uz podsećanje na to da su se najviši zvaničnici Srbije obavezali da će se posvetiti uklanjanju nedostataka u sistemu i primeniti date preporuke, FATF u novom izveštaju insistira na dokazima da su prihvaćena pravila primenjena u praksi. Navode da bi Srbija trebalo, između ostalog, da u praksi počne sa primenom mehanizma sprečavanja pranja novca i borbe protiv finansiranja terorizma u odnosu na advokate i da pruži dokaze da se primenjuju sankcije u ovim prestupima. Srbija, prema mišljenju FATF, treba da dokaže da nadležna tela imaju pravovremeni pristup podacima vlasništva nad firmama, koji moraju da budu adekvatni, tačni i aktuelni. Kao primeri gde je Srbija napredovala od februra navode se bolji rad na predstavljanju “nacionalne procene rizika” i demonstracija primene propisa u vidu pokretanja procesa zbog pranja novca. FATF je još 2012. godine doneo međunarodne standarde, a Srbija se obavezala na njihovu primenu. Uprkos tome što je država za prilagođavanje imala čak šest godina, proces nije završen. To je i razlog zbog kojeg se Srbija našla na spornoj listi zemalja, nakon kontrola koje su sprovođene u periodu od 2014. do 2016. godine.
Nakon što se vest o Srbiji na “crnoj listi” pojavila u februaru, prva reakcija predstavnika vlasti je bila ćutanje, a premijerka Ana Brnabić je o ovom problemu progovorila tek nakon nekoliko nedelja. Na pitanje “Insajdera” zbog čega se Srbija našla na „crnoj listi“ premijerka je umesto odgovora iznela ocenu da je takva odluka politički motivisana i da su SAD bile te koje su insistirale na tome da se usvoji izveštaj prema kojem je Srbija nesigurna zemlja u ovoj oblasti. A početkom juna guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković kazala je da je najveći problem bilo kasno podnošenje krivičnih prijava za zloupotrebe položaja, između ostalog i pranja novca u određenim bankarskim aferama, prvenstveno u „slučaju Šarić“. Iako su i guvernerka i premijerka istakle da su u međuvremenu ispravljeni svi nedostaci i usvojeno šest zakona, status Srbije kao rizične zemlje do danas nije izmenjen. Premijerka Brnabić juče nije želela da odgovara na pitanja medija, dok je ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot za N1 kazao da je “siguran da će Srbija uskoro biti uklonjena s crne liste”, jer je “napravila veliki napredak po pitanju regulative i zakona”.
