Javni govor u neomiloševićevskoj Srbiji obremenjen permanentnom “lutajućom pretnjom”
Novinar Teofil Pančić osvrnuo se na događaj u Novom Sadu kada su pretučena dvojica mladića, nakon što se jedan od njih onom drugom na ulici glasno obratio na albanskom jeziku.
“U Srbiji je, kao i u drugim zemljama regiona, već decenijama na vlasti – uz kraće ili duže, ali nikada radikalne prekide – najproblematičniji sloj političkih elita, onaj koji je svu svoju energiju uložio u raspirivanje etničkih netrpeljivosti, ideološku i nacionalističku agresiju (tokom devedesetih ostvarivanu na najdrastičniji način, ratnim i vojnim sredstvima, nakon njih kroz samo prividno ili prisilno mirnodopske tehnike raspirivanja netrpeljivosti i predrasuda prema svakoj ideološkoj, svetonazornoj, seksualnoj, verskoj ili nacionlnoj ‘drugosti’) i koji je presudno doprineo preoblikovanju javne svesti u pravcu, najblaže rečeno, razumevanja i tolerancije za aktove nasilja prema ‘drugačijima’, ako ništa drugo kroz dežurnu samopravdavajuću floskulu: ‘a šta su oni nama radili’? Kada vodite politiku koja prirodno uzrokuje ili povećava šanse za netrpeljivost i nasilje, onda je ili plitkoumno ili licemerno i cinično javno se vajkati nad posledicama, ‘osuđivati’ ih zgroženo, kao da vi s njima nemate baš ništa, kao da su one nastale sasvim nepovezane s vašom političkom aktivnošću, ili čak direktno protivno njoj. Međutim, dominantni javni govor u neoradikalskoj i neomiloševićevskoj Srbiji do pucanja je obremenjen simboličkim nasiljem, bahatošću, permanentnom ‘lutajućom pretnjom’; fokusirana je, u tom smislu, na ‘spoljni faktor’ koliko i na ‘unutrašnjeg neprijatelja’, te na susedne države i narode s kojima Srbija ima ovakve ili onakve ‘neraščišćene račune’. Kada je Kosovo u pitanju, odavno se potencira ugroženost i nebezbednost Srba; nije problem što se o njoj govori, nego što se ona uopštava i apsolutizuje, čime se prirodno od većinskih Albanaca stvara propagandna slika jedinstvenog bloka zlikovaca koji ništa drugo u životu ne radi nego samo gleda kako bi mogao da naudi nekom Srbinu.”
(Slobodna Evropa, 10. 10. 2018. godine)
