Daš podršku pa očekuješ ferari ili sendvič

Pisac Svetislav Basara osvrnuo se na ovdašnju “fenomenologiju podrške”.  

“Šta god, naime, neko u Srbiji uradio, rekao, ili čak i otpevao, to sitne zanatlije odmah protumače kao davanje ili – daleko bilo nedavanje – podrške nekom i nečemu. Bilo je u Srbiji vremena – ne povratila se, mada ne garantujem da neće – kada je ne dati podršku značilo izgubiti glavu. Tokom vremena se taj praksis donekle ublažio, pa je ne dati podršku značilo izgubiti posao, da bi – kada smo se konačno demokratizovali – kazna za nedavanje podrške svela na bezbolnu pljuvačinu po tabloidima, kažem ‘bezbolnu’ zato što ‘više nego ubedljiva’ većina Srbalja ako i nema kožne gaće, ima đon od kevlara na obrazu. Magična privlačnost masovnih srpskih davanja podrške ima mnogo manje veze sa emocijama – principe da i ne pominjem – a mnogo više sa ekonomijom jer je ovde na snazi gvozdeno pravilo da kad daš podršku, onda očekuješ nešto zauzvrat – i to je gvozdeno pravilo – nešto uvek i dobiješ, a sad što nekom zapadne ferari, nekom sendvič, šta da se radi, znamo da je život nekom majka nekom maćeha.”

(Danas, 1. 9. 2018. godine)