Makron: Buduća Evropa u tri kruga, uz mesto i za Rusiju i Tursku

Francuski predsednik Emanuel Makron izneo je viđenje buduće preustrojene Evropske unije i Evrope, koja bi kroz deset ili petnaestak godina imala “tri kruga” i u kojoj bi ključni krug, “srce reaktora”, predstavljala osetno ojačana zona evra s Nemačkom i Francuskom kao okosnicom.

Kako je istakao, u drugom krugu bile bi članice Unije “u snažnom jedinstvenom tržištu, negde između šire EU i zone evra”, koje bi, ako budu želele i ekonomski i politički napredovale, mogle da uđu u zonu evra s posebnim budžetom, evropskim monetarnim fondom i jačim političkim ustrojstvom. Najširi krug predstavljala bi “unija vrednosti, demokratskih načela i ekonomskih sloboda”, negde između EU i Saveta Evrope, koja bi bila mnogo manje integrisana, u kojoj bi moglo biti mesta i za Rusiju i Tursku, ali tako da te zemlje usvoje i strogo poštuju evropske demokratske vrednosti, rekao je Makron u Lisabonu na sastanku s predsednikom Antoniom Kostom i političkom elitom Portugalije. Kako je istakao, Rusija i Turska mogu imati mesta u tom najširem krugu, mada ne moraju biti i članice, već imati “bliske sporazume o pridruživanju”. “Srce reaktora” EU, dakle osetno ojačana evrozona, bilo bi daleko više integrisano tržište radne snage, sa približenim socijalnim pravima, pa i zajedničkim osiguranjem od nezaposlenosti. “To bi bilo srce Evrope mnogo više integrisanih naroda koje bi do kraja oživela zonu evra”, rekao je Makron. Drugi krug temeljno reformisane Unije, članice snažnog jedinstvenog tržišta bi, kako je kazao, mogle da se uključe u vojne, političke i trgovinske politike EU i da “garantuju za istinsku slobodu kretanja unutar svoje zone”.

Inače, Lisabon je bio prva tačka Makronove turneje po zemljama EU s ciljem da objasni i dobije podršku za svoje zamisli o preuređenoj, ekonomski, politički i odbrambeno ojačanoj Uniji da bi se trajnije prevazišle sadašnje krize i izazovi, uključujući neizvesnost i sumnje u održanje strategijskog savezništva Evropa-SAD. Makron nije izričito govorio o mogućnostima za ulazak novih članica u EU, ali je obrazlagao svoj veoma zapaženi programski govor o nužnosti ekonomskog, odbrambenog i političkog preuređenja Unije iz septembra prošle godine. Posredno je ponovio stav da pre nego što EU osetno ojača, obnovi svoje redove i predupredi krize koje su je pogodile ili bi mogle da je pogode, ne može primiti nove članice sa Zapadnog Balkana. Kako je navedeno u Lisabonu, razdoblje od deset ili petnaest godina u kojem to sve treba da se sprovede, govori da i proširivanje možda mora toliko da pričeka, što je predočio i evropski komesar Johanes Han, ocenivši da je 2025. godina kao rok za ulazak Srbije i Crne Gore u članstvo EU previše ambiciozan. Makron je u septembu 2017. naglasio da zapadnobalkanske zemlje zbog mira i stabilnosti Evrope treba da uđu u članstvo kad potpuno usvoje “pravne tekovine” i demokratske zahteve EU, mada je tada upozorio da te države ne bi smele da se okrenu Rusiji, Turskoj ili “autoritarnim silama koje ne poštuju evropske vrednosti”.