Formirati “ozbiljnu radnu grupu“ u izradi amandmana na Ustav

Ministarstvo pravde trebalo bi da formira novu “ozbiljnu radnu grupu“ koja će uraditi nove predloge amandmana za promenu Ustava Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe, na osnovu mišljenja Venecijanske komisije, a zatim bi trebalo da usledi javna rasprava.

To su juče ocenili predstavnici strukovnih udruženja i nevladinih organizacija na skupu u Kući ljudskih prava u Beogradu. Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je da ovo Društvo i NVO smatraju da je nemoguće popraviti postojeće amandmane i da bi trebalo da se pristupi izradi novih. Istakla je da je Venecijanska komisija imala puno primedaba na ove amandmane i dodala da je jasno da onima koji su radili sadašnji Nacrt amandmana moraju da pomognu stručnjaci iz ustavnog prava. Prema njenim rečima, u mišljenju na 29 amandmana Venecijanska komisija iznela je 44 preporuke, jedna se odnosi na proces, a ostale na suštinu. Boljević je istakla da je sva pitanja na koja su ukazivala strukovna udruženja i Venecijanska komisija uočila kao problematična ili nedovoljno jasna, a neka identifikovala kao nepostojeća, kao što je, na primer, pitanje sudskog budžeta. Navela je da je Komisija govorila o lošem konsultativnom procesu i debati i pozvala vlast u Srbiji da ne štedi napore u tome da obezbedi konstruktivnu i pozitivnu atmosferu u kojoj bi se odvijala rasprava o novim amandmanima kada budu u Skupštini Srbije na javnoj debati. Sudija Apelacionog suda u Beogradu i predsednik Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja Miodrag Majić kazao je da su kritike Komisije brojne i da je reč o ozbiljnim i sveobuhvatnim predlozima i sugestijama, napominjući  da zabrinjava prva reakcija Ministarstva pravde, koje je navelo da je zadovoljno mišljenjem Venecijanske komisije. Majića brine i to što se u prvim reakcijama uopšte ne pominje opcija otvaranja debate i formiranja „ozbiljne radne grupe“. On je rekao da ćemo, ukoliko se ne formira nova „ozbiljna radna grupa“ koja će raditi na novim amandmanima, „dobiti osnovu za još gore pravosuđe od onog kakvo danas imamo“. „Kada se i ako se, eventualno, približimo Evropi, ozbiljnije nego što smo danas, ponovo ćemo biti vraćeni na popravni“, ocenio je Majić. Istakao je da je „osnovni zadatak svakog mislećeg pravnika i svakog ko je u ovom trenutku u pravosuđu da od Ministarstva pravde zahteva da formira radnu grupu ozbiljnih ljudi, profesora, stručnjaka koji se bave pitanjima ustavnog prava i omogući pravu, suštinsku, smislenu javnu debatu u kojoj će se učesnici poštovati i slušati šta imaju da kažu i oni koji ne misle kako to zvanična politika nalaže“. Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) Milan Antonijević rekao je da se slaže sa Venecijanskom komisijom kada je u pitanju izbor vrhovnog javnog tužioca i javnih tužilaca i dodao da je za njihov izbor potrebna kvalifikovana većina. „Jasno se kaže da tužioci ne mogu biti odgovorni parlamentu“, rekao je Antonijević. A potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak izjavio je da predlog amandmana Vlade Srbije ne odgovara Akcionom planu za Poglavlje 23. „Cilj Akcionog plana i pregovora je nezavisnost pravosuđa i pluralizam u radu najviših pravosudnih organa, pre svega Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva. Mišljenje na više mesta kaže da predložena rešenja ne obezbeđuju taj pluralizam“, naveo je Međak.