Intelektualna elita je kupljena, zaplašena i korumpirana

Sociolog Srećko Mihailović osvrnuo se na stanje ovdašnje intelektualne elite.

“Ćutanje ima cenu. Reč takođe. Kolika li je ta cena kad u intelektualnoj eliti toliko poslušnika, pokornika, beskičmenih, guravih i pogurenih… Ketman-intelektualci, prirepci ili podrepci svake vlasti… Nije ni dobro ni pametno intelektualce deliti na one koji su uz vlast ili protiv vlasti, pa osuđivati jedne ili druge što su takvi kakvi jesu. Ali je teško ne suditi onima koji su uz svaku vlast i koji danas vazdižu one koje su do juče pljuvali. Igraju oni kako im se svira, bez obzira ko su svirci i kakva je svirka. A takvih nije da u nas nema! Kupljena, zaplašena, korumpirana, prodala se intelektualna elita. Eto tih nekoliko reči koje znače isto ili slično, govore sve o karakteru takozvane inteligencije, takozvanih javnih intelektualaca, takozvanog javnog uma… U suštini, ćuti se ili zbog para ili zbog straha. U ovaj drugi razlog treba uvrstiti i one koji ćute kako bi sačuvali ono što imaju i ono mesto u društvenoj hijerarhiji do kojeg im je više stalo nego do poštenog života. Poštenje je već godinama na niskoj ceni, možda se preteruje kada se kaže da je jeftinije nego ikad. U svakom slučaju, uklapa se u opštu devalvaciju vrednosti i svekolikog srozavanja ljudskog integriteta i ljudskog dostojanstva. Valja pomenuti i treći ključni razlog dezidentifikacije i vrednosne reorijentacije javnih ljudi koji barem jednim delom objašnjavaju prethodno navedena dva razloga. Reč je o drukčijem vaspitanju i drukčijem procesu socijalizacije. Oni ‘odrastaju’ i ‘sazrevaju’ kao javni ljudi u znaku novca kao vrhunske vrednosti združene sa onim pogledam na ‘one dole’ i ‘one gore’ koji obeležava autoritarnu orijentaciju. Šta ćete kad ‘pognutu glavu sablja ne seče’, kad ‘jači tlači’ i kad je spasen onaj koji trpi (‘trpen spasen’), uostalom zar ne znamo da ‘beganova majka nikad nije zakukala’… Pa koliko smo puta čuli pouku ‘Ćutanje je zlato’, ‘Trpi dušo, potraj kožo’.”

(Vreme, 31. 5. 2018. godine)