Kišjuhas: Ovde je samo primirje

U svojoj kolumni u listu “Danas”, sociolog Aleksej Kišjuhas podseća da se u drugoj polovini dvadesetog veka “promenila logika u vezi sa ratovanjem”, te da je “rat (najzad) postao jedno ‘nenormalno’, a mir ‘normalno’ stanje, što jeste ključan i zapravo sasvim neobičan trenutak u istoriji civilizacije”.

“A gde smo tu – mi, na Balkanu?”, pita Kišjuhas i konstatuje da 2018. godine “ipak niko ne može da garantuje da Srbija i Hrvatska (ili Kosovo ili Bosna i Hercegovina) neće zaratiti 2019. ili 2020. godine”:

“Na Balkanu na delu nije ‘mir u svetu’ (niti pak zdravlje delfina) iz narativa spomenutih lepotica sa izbora za ‘mis’. Već samo mukotrpno primirje, baš kao posle Prvog svetskog rata, nakon kojeg gorljivo priželjkujemo novi konačni obračun ili pak konačno rešenje. I upravo zato je Balkan parija Evrope i sveta, ili otomanski ‘bolesni evropski čovek’ današnjice.

I otuda nas evropske birokrate ništa ne razumeju, a neretko i kolonijalno tretiraju. A kako drugačije? Upravo zato žele – ili ne žele – da nas prišljamče uz sebe, svesni da u ovom ‘regionu’ ratovi još nisu završeni, o čemu uvijeno pišu u svojim izveštajima. Zahvaljujući genocidnim ratovima devedesetih, i njihovom nasleđu danas, sociopolitička i kognitivna revolucija prema kojoj je rat izuzetak, a ne pravilo, naprosto je zaobišla ove prostore.

Čehov je kosmopolitski bio rekao da ‘ne postoji nacionalna tablica množenja’. Ali, mi se i danas sabiramo, oduzimamo, množimo, a posebno delimo, upravo po reakcionarnom (etno)nacionalnom principu. Suprotno globalnim i istorijskim trendovima, ratovi na Balkanu su kao Đekna: još nisu umrli, a ka’će ne znamo. A sve dok pažljivo negujemo naše permanentno primirje, nećemo postati ravnopravni deo razvijenog sveta. Niti ćemo imati budućnost vrednu življenja.”