“Samo ojačana EU može primiti novu članicu, možda i 2025.”
Da bi bila sposobna da primi neku novu zemlju u članstvo, Evropska unija najpre mora iznutra ojačati i produbiti svoje ustrojstvo, naročito zonu evra, a ukoliko uporedo neka država Zapadnog Balkana ekonomskim i političkim reformama stasa za članstvo, nije isključeno da joj se vrata EU otvore možda već 2025.
To su agenciji “Beta” rekli dobro upućeni zvaničnici u Savetu ministara EU u Briselu, istakavši da će na majskom samitu EU-Zapadni Balkan biti potvrđen stav da je budućnost zemalja tog regiona u Uniji. Mada je vrlo izvesno, objasnili su, da će neka nova članica ući sasvim verovatno u drugi, niži stepen ustrojstva i sistema odlučivanja kad se Unija konsoliduje i u zoni evra stvori jezgro, “prvi stepen, brzinu”, koje će brže i jedinstvenije napredovati. Jer, to je od životnog interesa i Unije i kandidata za članstvo, pošto bi iznutra slaba EU, isto kao za članstvo ekonomski i politički nedovoljno pripremljena zemlja-kandidat, samo stvorili nove krupne probleme, što se već videlo na primeru nekih članica koje su ušle u “evropski klub” s velikim nevoljama posebno oko vladavine prava i korupcije. Ovo iskustvo je izazvalo i veliku podozrivost, pa i protivljenje prijemu novih članica, u javnosti i nekim političkim snagama mnogih zemalja EU, tako da je nužno i vreme da EU dokaže da je sposobna da primi neku novu zemlju u svoje redove. Takođe, neophodno je i da se uveri javnost da će to doneti novu vrednost i dobitak Uniji, ojačati je bezbednosno, otvoriti nova tržišta, a ne “uvoz novih siromašnih rođaka koji čekaju novac iz zajedničke kase”.
Zvaničnici u EU su naglasili da o bilo kakvom zaustavljanju procesa proširenja nema stava unutar Unije, niti će to biti tema zasedanja šefova država ili vlada u junu, iako će oni na dnevnom redu imati proširivanje. Ali o tome, rečeno je, jeste bilo rasprave na prošlonedeljnom sastanku šefova diplomatija EU, uz opaske Nemačke, Francuske i Holandije da bi jasno moralo da se predoči da Strategija proširivanja na Zapadni Balkan ne garantuje automatsko članstvo, da je to “proces koji vodi pridruživanju”, i da je nužno da najpre svaka zemlja regiona pojedinačno to opipljivo zasluži po dostignutom stepenu demokratskog, političkog i ekonomskog razvitka. Funkcioneri u Savetu ministara misle da je jedino ostvarljivo i moguće da se uporedo odvija nimalo lak proces preustrojstva i jačanja Unije iznutra očigledno neminovnim stvaranjem “EU u dve brzine”, odnosno jezgra oko ekonomski i finansijski osnažene zone evra, uz uporedne evropske reforme kandidata za članstvo na Zapadnom Balkanu. Izvori u Briselu kažu da, zasad o tome nema šire rasprave, ali jeste činjenica da se u vladajućim krugovima u Berlinu čula i zamisao da bi, ako se dogodi da ni EU ne bude sasvim spremna da ugradi u svoje strukture neku novu članicu, stasalom kandidatu za članstvo trebalo ponuditi “privremeni, prelazni status” dok se ne stvore svi uslovi za puno članstvo.
